Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/sekasmith2

Marketing

Branka Špoljarić II. dio

Upozorenje: S obzirom na manjak kulture slušanja/čitanja ili uopćeno praćenja onoga što ih se osobno ne tiče, višekretno, ovo je zapravo vrlo neinteresantno štivo za sve prosječne Hrvate.
No ja ne znam kaj ko o sebi misli, a blog je moj.

Dakle nakon odgovora da su svi krivi osim nje, Brankica Špoljarić spomenuta u nekom drugom postu, se nije očitovala na neplaćanje invalidnine mom sinu, a u trajanju od 11 mjeseci (nisam upućena i ne zanima me ali znam da u neko vrijeme dolazi do zastare, dakako do danas sigurno). Nije odgovorila niti na svoju izjavu da 350 kn (pardon?! Kako kome - opaska mame blogerice) nije nikakva lova i da bu isplata tek od idućeg mjeseca, nego dakle samo ono gdi se još mogla donekle lažima zvleči, pri neslanju rješenja u računovodstvo, a za početak trećeg puta plaćanja mjesečnih 350 kn; a što sam usmeno riješila s gospođom iz računovodstva čije, kak su rekli naši stari - vredno ime - ne želim povlačiti po ovakvim postovima.

Dakle na moj poziv za opomenu zbog neodgovornosti nije se javil nikakav šef - ponovno se očitovala Branka Špoljarić. Nemreš bilivit.

Tu je Seka Smith pukla i napisala sam da želim da mi odgovori sada novopotpisani šef Domagoj Kronsteiner (ne poznam gospodina ali je navodno u funkciji oberjaltunga u tom Centru) i opet dobivam pismo od gospođe Branke Špoljarić, sanjala sam ju noćima. Da samo želim da mi netko u službenoj poziciji iznad njene, uputi ispriku i izraze nade da se to više neće događati, ni mom sinu odnosno meni s njim, a niti drugima, a ako to u razumnom vremenu ne dođe, obratit ću se Ministarstvu gdje to pismeno neće primiti ministar ali će zaprimiti netko ispod njega ali ipak iznad pozicionirane i očito odlično zaštićene, nedodirljive gospođe Branke Špoljarić.

Očito je istog časa pisano pismeno jer je stiglo istog dana na poštu (jer sam pisala e-mail užasno rano valjda u 7, od doma). Tu ja pričekam zakonitih 5 dana, nek se na pošti ohladi, fermentira, bilo kaj. Pa sam onda otišla predići pismeno.

Pismo koje sam dobila a koje vrijeđa struku, a uz prethodnu digresiju:

Dragi Itko tko pročita ovaj post, blogerajci:

Nijedna sudska odluka, nijedno iole kulturno pismo nijedno išta se ne piše velikim slovima jer TO ZNAČI DA VIČETE, ništa se ne stavlja u bold jer je nepristojno, naglašava se da ste ćoravi i da ćete jedino tako naglašen tekst upamtiti jer osim kaj slabo vidite ni inteligencija vam nije bog zna kaj, a morti bute se i malo splašili i bolje zapamtili alzo tekst je zgledal ovak:



-------
SMITH SEKA (greška: Seka Smith), ime pa tek onda prezime

Poziv (bold, nažalost to sad nebum tražila)

Pozivate se (u boldu, ajme ne u bolidu, vi koji znate moj stil alzo) u Centar za socijalnu skrb Zagreb PODRUŽNICA NOVI ZAGREB, 10020 Zagreb, Aveija Dubrovnik 12/I kat, u (bold) sobu broj 7 u ČETVRTAK DANA 09.03.2017 u 9 i 30 sati A VEZANO ZA NAKNADU DO ZAPOSLENJA - PRAVO KOJE OSTVARUJE VAŠ SIN (TAJ I TAJ) TEMELJEM ZAKONA O SOCIJALNOJ SKRBI A VEZANO ZA PRIGOVOR KOJI STE ULOŽILI
DOLAZAK OBAVEZAN U SLUČAJU SPRIJEČENOSTI NAZVATI
TELEFON 658 5519

Pogodite tko se potpisao. Branka Špoljarić dipl.soc.radnica

Žena senzibiliteta zalutale morske kornjače na dnu mora negdje u Bermuckom trokutu.



Prvo, nema veze kaj nemaju daktilografa ili mu ne žele podastrijeti sve tajne svojih gadnih službenih pogrešaka, kaj je pismo napisano bez interpunkcija, kaj se viče velkim slovima. Nema razmaka na datim mjestima, moj sin koji bi trebal primati invalidninu, a piše s 2 prsta, bi bolje napisal.
Celo vreme se sekiram al tu sam popizdila, a znam da će ovo pročitati netko ko bu se tome smijal i rekel: Yessssss, Seka, to je to.

Dakle teta nije ispunila tri puta svoju dužnost prema osobi s izvjesnim invaliditetom koje ima navodno neinvalidnu mamu ali spremnu za Vrapče, baš si tražim vezu, al ne šljaka, veli napravi pizdariju pa ti ne treba veza.
Eto ja spremna, ljudi moji je li to moguče, jesam.
Kad sam onomad bila pozvana u VI. policijsku stanicu na obavijesTni razgovor, onda je pisalo temeljem kojeg Zakona te članovi i stavci tog Zakna te broj Narodnih novina. Slučajno radim u sudu pa to znam, a kak sam bila udata za nekoga koga je ganjao po Zagrebu Interpol, jebotesova, naučila bih i da nisam na sudu. I još nek ju nazovem. I još mi

se nakon svega potpiše ONA.

E tu smo pukli i ja i moj alter ego i sa suda gdi delam pošaljem tekst e-mailom, sadržaja:


Molim:
- gospođi Branki Špoljar
- na znanje gospodinu Domagoju Kronsteinu

Poštovani,

Žao mi je, ali sam spriječena dana 9. ožujka 2017. doći na obavezni sastanak u 9.30 sati.

S poštovanjem

Seka Smith

--

Da pojasnim: Imam ja hrabrosti i srčanosti otići tamo al veli Božo Konj, jooooj, ja bi im još dosolil, joj kaj bi se ja zabavljal, ja sam si i odvjetnika zel i tužil ih, a znaš zakaj? Zato da to isto kaj mene jebu i podjebavaju, ne delaju drugima! Kak detetu ne plaćat 350 kn i još reći da kaj je to lova, da bu drugi mesec!? A ono kaj mu je rekla da je ukinuto, pa to je kriminal, to treba ubit! Užasno! Za neverovat! Al znam znam ja da bi ti otišla al ti buš se uzrujala, to me muči, sve znaš kaj mislim, saslušal sam te, ti napravi kak misliš da je dobro, pazi, misli si na decu, uvek im trebaš, pogotovo malomu. (Imam tlak za poludit, štitnjača nakon svega otkazuje u skokovima, nije zanemarivo jer veliju deca da me ipak malo voliju i da ak bi ja mogla još malo poživeti.) I samo malo, još nekaj: Kaj ti imaš s njom razgovarat, obratila si se šefu, nijedan nije odgovoril, a ti si svoje rekla, pardon, pardon, pa ta bu te još stukla tak ti piše velkim slovima i u boldu, ne znam, razmisli.


Alzo: Nakon 10 minuta od informacije da nebum došla - dolazi povratni e-mail (strašno je kad ti u emajlu s kojeg šalješ, piše seka.smith@pravosudje.hr odma misle da si opaka faca a ti skupljaš flaše po cesti kad misliš da te niko ne vidi) i ovaj put piše šef, da očekuje da osobno predložim kad bih došla da se obavi razgovor s njim i gospođom Špoljarić.

Upomoć!?

Pitanje za svakog pismenog Hrvata: Koje su ono 4 čarobne riječi iz vrtića ili od doma, ko nije išel u vrtić: Izvoli, hvala, molim, oprosti. To je bilo i u Savskoj na jednom zidu, jedan krasan bloger je to i poslikal kolko se sećam.

Da je odma napisal: Ispričavamo se na nenamjernoj (naravno da Brankica niš ni kriva jelte) omašci, nadamo se da se ništa slično više neće dogoditi, drugarski pozdravili s poštovanjem, taj i taj - ja bi im još poslala i čestitku za Novu godinu. Ne želim se ni sa kim upoznavati pogotovo ne na njegovom terenu, nema šanse još jednom to sve proživljavati a još manje gledati Brankicu u bijesno lice. Tolko se još volilm. A ovaj dio sage je za mene gotov. Dakako Herr Domagoju bum to ukratko objasnila, jer imam dobar kućni odgoj - pitam se kaj mi je taj odgoj donesel osim sekiranja, al kad je već tu...












Post je objavljen 09.03.2017. u 17:50 sati.