Uvijek branim socijalnu skrb jer sam u dato vrijeme imala jednu socijalku, Hrvatska ju nema.
Ali vremena se menjaju:
Dete mi je kakvo je, završilo je neke školice, osnovnu i srednju, nešto je malo radio i položio vozački misleći da će nastati jagma za njim kad dobi vozačku dozvolu u ruke.
Kad ne radi prima invalidninu od 350,00 kn mjesečno.
U Centru za socijalnu skrb Novi Zagreb radi izvjesna Branka Špoljarić. Koja je 17. 9. 2012. izjavila da je taj vid pomoći ukinut. Pred menom i pred njim. Provjeravala sam, rekli su da nije ukinuto: Slala sam 2 put još sineka i na kraju se nasrdil veli kaj me šalješ ak sam malo udaren (osviješten je) nisam kreten, tak mi je rekla. Sam Bog u kog ne vjerujem me naveo da to jednog dana slučajno provjerim ponovno al sad već blago nabrijana, nazovem Branku Špoljarić i velim da sam provjerila za invalidninu i da nije ukinuto. Joooooooj, veli pa to simte tamte, pa nisam ja to rekla (ne, moja pokojna baba je rekla); Pustila sam ju da se zaplete u vlastite rečenice i tak kak je i simte tamte i - dobila zaostatke, 11 mjeseci detetu nije isplaćivala naknadu, istovremeno u novinama piše kako socijalna služba zakida jadničke koji nisu informirani i objašnjeno je na koji način.
Božo Konj, stari prijatelj, viče - prijavi ju. Ja niš.
Prođe 2 godine, dečec radi nekih 6 mjeseci, treba dobit naknadu, niš, ja zovem tetu Brankicu, veli ona ma dajte, pravila su se promijenila (čija? njena????) a i kaj bute tolke papire sad nosili (trebala je samo potvrda s HZZZ-a!!!!) a i kaj vam je to 350,00 kn, bumo od idućeg mjeseca. Moram priznati zatekla me, nemam ja samo to u glavi, uglavnom nateram sina da ode i odnese potvrdu i skužim da me zajebala za 280 kn, jer je ipak za taj dio mjeseca, a nakon donesene potvrde, dobio 70 kn. Pa ak njoj 350 kn nije niš, pa nek izvadi iz svog džepeka i da mojem detetu, njemu je to puno nofcih.
Božo Konj, stari prijatelj viče - tak ti i treba, prijavi ju!!! Ja niš.
Prođe godina i pol i dete opet dela 6 mjeseci za 2.300, nije nekaj al dela. I treba početi dobivati naknadu od 1. 11. 2016. Znam da nije jako zanimljivo al nemrem crtati žirafe i cveće. Uglavnom zvala sam drito 4 puta, pa je, pa imate rešenje, je, reko, imam ali nofci ne dolaziju. Zovem Računovodstvo u Kumičićevu, tam nemreš dobit vezu da ti bog ujak. Ni fax ne dela, ni e-mail ne primaju, niš meni nije jasno. Opet božjom pomoći, ne znam kog boga, dobim vezu i dobim neku preumornu ženu kojoj ja uopće nisam posel, prespoji me stoput, dobim još neku umorniju i veli čujte tak sam sva luda, pol nas nema, znam, kužim kaj trebate al morali bute pričekat. Čekala bum reko do nove godine nema frke. Veli žena nakon 5 minuta - rješenje nije kod nas zaprimljeno. Aha, fino, dobro, fala. Joj, čekajte, to je za dete, dajte mi broj moba bu vas šefica zvala u ponedjeljak, tu sve nekaj ne dela, dajte mi broj moba. I dam ženi broj moba. Šefica u ponedjeljak došla s bolovanja i rešila to samo tak, hvala, neću joj ime stavljati u ovakav post.
U životu sam se samo jednom derala na jednom skupu, opet u interesu i mog i još neke djece i mogu reći - vredilo je. Je da sam bila promukla dva dana, al vredilo je. Još sam i prijetila, ma cirkus! A još bila gladna i živčana, baš mi je sjelo.
I sad sam odmah u nastavku nazvala tetu Branku Špoljarić u CZSS Novi Zagreb, upozorila ju da bum sad vikala (je to ko kad napravil prije mene: Oprostite al ja bum sad malo na vas vikala) i izvikala se ko zadnja brđanka. I napisala protestnu notu na neki glupi link kaj mi je dal Božo Konj.
Božo Konj, stari prijatelj, je vikal: već ti je i vreme, joj joj kaj me uzrujavaš, sam ti lepo rekel no dobro tak malo važno, nemam očale, bum ti poslal link i sretno, joj kad sam ti lepo rekel...
Šećer na kraju:
Objasnim ja u emajlu sve kaj se dogodilo i kaj se tek onda dogodi: Teta Branka Špoljarić ko da niš nije bilo, meni odgovori na ovo zadnje kao sve je zapelo u pošti. Čekaj malo, pa nisam pisala Branki Špoljarić, CZSS u Novom Zagrbu ima drugi e-mail! Pisala sam izvjesnoj šefici - nebitno sad jer se nekaj tam promijenilo, da ju ne hračkam. Ali Brankica odgovara, a što će reći: Da je u odličnom odnosu sa šefom ili šeficom, da hijerarhija ne funkcionira (za neupućene: Hijerarhija je jako važna, samo ako se poštuje i po njoj postupa, a ne zlorabi ko kod nas). Da ono kaj su Brankicine kolegice davale informaciju i jaaaako me molile da se nikako ne pozivam na njih, i to nešto o njoj govori. Po ovom siromašnom kraju nisam jedina s kojom se zakrvila, ali su ljudi nepismeni i ne da im se, ne bore se, rađe budu na šteti.
Koga vraga nemam manje godina, nit bih se udala nit bih decu imala, nit bih živila u Hrvackoj, ma kaj, da imam manje godina - ne bih se ni rodila!!!
Post je objavljen 26.02.2017. u 17:27 sati.