Marketing
Maškare u Mašogradu AD MMXVII
Uvik oto (biiip!) vrime ... uvik! Sićan se kad smo jedan put, davno, gledali u nebo i rekli: Ajmo odgodit povorku. Za sutra. Pa je sutra bilo još gore, okisli smo do mudanat. Svi, doti jednoga. Eto, još onda smo rekli da nima više odgađanja, orilo/gorilo povorka se uvik održala bez problema. I uvik je bija maskenbal. Do ove godine. Kako više ona Vatrogasna sala nije skroz njiova, nego su je iznajmili, dosadašnje misto za održavanje maskenbala je, u najmanju ruku, nedostupno, jer da smo platili komercijalnu cjenu najma, ne bi nan ostalo ni za papar. Ako bi ča i ostalo. Palo nikome napamet: Amo iznajmit šator. Zvučalo je ka dobar kompromis, dokle se ona kurbetina BURA, a ne čista žena kako joj tepaju, nije raspuvala. Oli nije mogla dva dana pri oli posli? 
Dunkve, noćas oko tri ure su deboto morali svi ribari sela vatat šator po Ratcu i Gojači kako ga je odnilo ... i napokon je sviman bilo jasno da od maskenbala, barenko ove godine nima ništa ...
Ajde, bar je kiša pristala padat ... povorka je krenila bez ikakvi problemi. Doša san malo pri tri ure, i jedva san naša misto za parkiranje. Obično parkiran isprid garaže, jer znan da brata nim bar još misec dan, ali ovi put je sve već bilo zauzeto, i to uduplo! Srića i Bog, nije mi zemlja daleko, pa san je ovon prilikon „krstija“. Eto tako! Triba se navikavat ...
Svaki put počmen sa barjaktaron Baron, ali ovi put san malo prominija raspored ... ovo je bila jedinstvena prilika da slikan sadašnjega gradonačelnika Kaštili i kandidata za budućega gradonačelnika ... Udovičića i Ivanovića
... a odma iza nji našu Anu, šeficu marketinga Mašogadura kako brzinski prazni zalihe u kolicima ...
Teta Maja iz vrtića mi uvik nikako pobigne, uteče, pa je vidin tek na kraju. Ovi put se nisan da smest ...
Bare Coto je već počeja ronzat da neću da ga slikan, pa san mora i to odradit, da mi ne maše sa bandiron oko glave...
A ni ova dva nerazdvojna prijatelja ne vidin baš svaki dan o istomen poslu ...
Nekad davno ova bi mi šinjorina bižala kad bi se mašija za fotoaparat ... sad mi je samo pripritila prston 
Povorka se lagano kreće priko Gospice, sa gradskin i seoskin ocima u kočiji ...
Pa odmar za njima dica iz vrtliči, kojima maštovite tete uvik skrojidu lipe monture za povorku ...
Mislija san da je i ovo još jedna vrtlička slika ... ali san, kad su došli bliže, jedva razazna aktere ... je da je bilo dice, ali glavnu rič su ipak vodile rasplesan gospođe i KOMA-e, pod dirigentskon palicon neumorne Marijane. Ovi put je to bila slika na temu filma „Trolovi“. Fantastično!
Godinama već ni jedna povorka u nas ne more proč brez Vranjičani. Sa ili brez rengena
Sirko i pašteta su bar bili lipi za vidit, iako nisan baš sigur da san razumija ča je pisac tija reč 
Uslidila je točka u kojoj su malo oprali uvaženoga saborskoga zastupnika Pernara. Neloše, pogotovo u odabiru utjelovitelja lika i djela samoga saborskoga redikula ...
A ovo je, biću pristojan, donjokaštelanska sramota od slike, jer su eto ka ono došli, nogometnin rječnikon, sa četvrton momčadi, jerbo ostatak ekipe fraja po Rijeci. I još nas zajebaju po fejsu sa #sucurac_izdrzi
Ako se kojin slučajen mene pita, ja bi in u utorak u Donja Sela posla samo Ramba Gumenoga sa tabelon ča je nosija danas u povorki, i da vuče iz sebe lajnsku sliku Đeme i Frane. Eto tako!
KUD Putalj je, jema bit, malo opra našu državnu, da prostite, Poštu, di svi plačedu za Šimon okad je iša u penšjun ...
Još uvik smo na Gospici, a monsinjor Striže je potrošija već prvi sić kršćene viode pa je mora slat ministranta po nadopunu ...
A onda je naiša naš mali vlakić, ča je vozija pobornike kaštelanskoga Brexita, oliti ga ocipljenja Sućurca od ostatka Grada. Već me je nasmija i oni natpis na vrju „Gospe od sedan žalosti, moli za nas“, aludirajuć na zajebanciju o svecu zaštitniku Grada ...
... ali kad san vidija ovo, zamalo mi je aparat ispa iz ruke. Srića da san na vrime omota onu traku okolo. I to četri puta 
Ako obična slika govori iljadu besid, na ovoj je napisano bar po Biblije
Nije nan ni vojska, ova današnja, nova, bila baaš za bacit. Vidi se odma da su uvježbani, pogotovo za učinit „selfie“
... i za ošišat se na brzinu, po potribi ...
... a onda nan se na brzinu ukaza oni Amerikanac „ča se plete sa guzice“, kako je Žuti lipo opisa, skupa sa neviston Slovenkon i cilon ekipon ...
Napustija san Gospicu i otakulja se nizdol, do Rive. Taman da prispijen na KOMA koreografiju ...
... i za vidit goste iz Solina, koji bi najbolje išli na salatu, sa zeru kumpiri i kapule ...
Barjaktaru nan je bilo zima, pa bi svako malo privija koga uza se da se zgrije
Povirija san malo okolo ... i u publici je bilo zanimljivi maškar ...
A ova slika me je posebno oduševila. Kad su dolazili odozgara, još na Gospici, vidin pioniri maleni, ništo trumbetaju, zabeštima san ka ono još jedna od partizansko-ustaški slik koji je bilo na siće protekli godin u povorci ... Ali kad san vidija zborovođu, tj. dirigenticu ... osta san bez teksta.
Jedan veliki „respect“ za autora točke, pogotovo za onoga ko je nagovorija Nedu da se pridruži
Nastavija san i dalje gledat po pubilici ... bilo je tu liposti za vidit ...
Onda je naišla točka posvećena caffe baru ROKO, koji opet otvara, i za feštu je pozva Grdovića oliti Franu Buiša, koji je piva umotan u Hajdukov šal i svako malo bi se zaletija Ferrarijen u plastični stol
Ova mi je točka bila posebno smišna, posvećena sviman oniman koji teglidu okolo svoje četveronožne ljubimce svih veličina, boja, okusa i mirisa ...
Peškaruša, ovi put umaškarana u pošćerušu, uredno je sa pozornice najavljivala točku za točkon, a ja san ovod samo nadoknađiva propušteno, ono ča nisan uspija slikat još na Gospici ... „Garažu“ umaškaranu u Pažaanina, Špičeka i Željku i cili show 321-Mašokuvar ...
... našega sekretara o maškar Buiša ka vlakovođu/prometnika sućuraškoga referenduma za ocipljenje ...
... ili Ramba Gumenoga u maskirnoj uniformi
... za kojin je iša general Pinki i cila nova generacija ročnika HV ...
Je da je bilo malo manja temperatura zraka nego ove dane, ali baš da je bilo za sibirsku jaketu i vunenu kapu, nisan siguran
I Trump se raspištoljija na Rivi, tražija je od nas Piranski zaljev, da mu se punac i punica jemadu di kupat
Apropo punice, gledanje povorke maškar sa iston je – neprocjenjivo!
Pomalo je prispija i oni ča je za sve kriv, ovi put iznenađujuće aktualan, jerbo jema bit da nismo jedini koji će ga „užgat“ ...
A ova tri san vata od početka kolone za skupnu sliku. Ajme ča će bit materijala za Mašogadur dogodine
Dokle pripremidu Krnju za užgat, dokle Šikalo užge šunferine ... ostalo mi je još malo vrimena za par slik refužo. Koja kombinacija, Peškaruša & Novinarka ...
... oli Peškaruša & Barjaktar ...
Svita bi sigurno bilo bar malo više da nije bilo ovako blesavo vrime ...
Krnju su namistili, polili benzinon ...
... i učas je zaplamca, ka glavni krivac za sve nevoje ča su nas snašle u prošloj godini ...
Krenija san put doma ... ali nisan moga propustit priliku da još koji put slikan rasplesane gospođe ...
I to bi bilo to, za ovogodišnje maškare u Mašogradu.
Zdravi i veseli bili!!! 
Post je objavljen 25.02.2017. u 23:16 sati.