Ne znam da li će nas Evropa primiti, ali Afrika nas je već stavila na listu čekanja.
Godišnjica Kosovske bitke biće proslavljena čim se bitka završi.
Rad je stvorio čoveka, a čovek - Praznik rada.
Rekli smo istorijsko NE. Možda bismo rekli još nešto da smo znali strane jezike.
Mi smo mala i siromašna zemlja: nama su i kraljevi na privremenom radu u inostranstvu.
U odnosu na međuljudske odnose, hrana nam i nije mnogo zatrovana.
Da je živ, Dostojevski bi se opredelio za malu privredu: otvorio bi fabriku - idiota.
Otkako gladuju, Srbi su siti svega.
Ovoliki neuspesi. Pa, to još nikome nije uspelo!
Ono što nam nisu mogli Hitler i Staljin, postigli smo sami.
Bliski istok nam je, na žalost, sve bliži.
Srbi žele da žive u jednoj državi. Švedskoj, recimo.
Razvili smo jedra. Još samo da nabavimo brod i more.
U početku beše Tito, a na kraju - Titanik.
Naša zemlja sve više liči na zajednicu. Prvobitnu.
Bili smo zemlja čuda: sad smo čudo.
U pravu ste, mada bi logičnije bilo da ste u zatvoru.
Slepo smo ga sledili. Kad smo otvorili oči - sledili smo se.
Čoveku su bile potrebne noge sve dok nije izmišljen daljinski upravljač.
Vidimo mi da je to prst sudbine. Videli bismo još bolje da nam ga niste gurnuli u oko.
Dilema: da li da obijem banku ili da osnujem stranku?!
Mi smo otvorena zemlja: nama su i lopovi na slobodi.
Čim nabavimo štake, izaći ćemo na svetsku pozornicu.
Svaki narod ima vođu kakvog je zaslužio. Šta li smo mi Bogu zgrešili?
U zemlji u kojoj nadvlada životinjski nagon bajke postaju basne.
Mnogo je zabrljao: ne gine mu zatvor ili - neka ambasada.
Bili smo pet vekova pod Turcima. Pitajte ih kako su preživeli.
Počeću da štrajkujem čim nađem posao.
Pravi ljudi na prava mesta. Ali, gde naći tolike zatvore?!
evo i Johny-eve inačice
Post je objavljen 20.02.2017. u 10:21 sati.