Piše mi se jer pisanjem skrenem svoje misli ali moje pisanje nije interesantno jer pišem tekstove koje jedino mali broj osoba razumije. Pisala bih jednoj osobi ali ta osoba nije tu njemu sam mogla reći sve on me je slušao, on me je razumio, mogla sam pred njim i plakati i smijati se, mogla sam pokazati bijes i nikada, baš nikada nije me kritizirao, nije mi govorio da ga ne interesira moje brbljanje a sada kada mi on treba pišem ali ne bih smjela jer nisam jedina koja ima muku a drugima moje muke nisu muke jer imaju svoje.
Sjetim te se često jer tvoja dobrota je nešto što se nikada ne zaboravi.
Post je objavljen 19.02.2017. u 19:35 sati.