Marketing
suzama l'epim tapete vol.906
...trebam pomoć....
Definitivno.
Pruženu ruku.
Osmjeh.
Bilo što.
Za vikend sam bila...malo je reći potištena...
Posezala sam za xanaxima kad god sam prošla pored ormara s njima...
Ok, ok, ne nisam bila nadrogirana cijelo vrijeme da se razumijemo...xanax koji sam dobila ono davnih dana radi "napada panike" je 0,5 mg i ja ga gutam u dozama po pola.
Znači na kapaljku...
No ovaj vikend mi je trebalo puno kapaljki...
Tražila sam pomoć od one žene na vrhu ulice, od moje "surogat majke"...
Povremeno dobijem koju mrvu pažnje od nje koju ja očito jako uvećavam...mhm...a tako je to kad nemate pažnje s neke druge strane osim sebe same pa vam se svaki atom veličine prašine koji sadrži u sebi malo pažnje čini ogroman k'o neboder.
I vi se kupate u tom zrnu prašine...do iznemoglosti...
Moja "surogat mama" je rekla da će mi se javiti kad joj se oslobodi neki termin...
A ja sam trebala pet minuta tuđeg glasa...
Bila sa shrvana...
I surogat me majka odjebala u skokovima...a možda je ipak problem u meni?
Ma neeeeee.. 
To je tražilo još malo xana...
Čemu tolike xane?
Čemu toliki "smak svijeta" i napad samoće?
Primjetila sam već kako sam napomenula da imam problema sa hormonima u zadnje vrijeme. Bar se nadam da su samo oni uzrok mojih mood swingova
Uglavnom...pms..menga...toliko mi se intenziviraju osjetila da je to nešto definitivno za promatranje.
Znači ako sam dobro onda sam euforična a ako sam loše onda sam toliko down da se jedva održavam na životu.
Doslovce.
Ali ima još tih stvari...
....Tjedan prije vikenda sam se čula sa Tomom.
Kako sam kročila u Kroatistan nisam mu se javljala.
Previše je blizu.
Previše je opasno da se poskliznem na svoju grižnju savjesti...
Opravdanja za njegovo bolesno ponašanje sam našla more.
Nije do njega, on ne zna drugačije...ma...
No...prošlu sam se srijedu opakoooo poskliznula na tu sklisku grižnju savjesti.
U jednom sam trenu uzela mobitel u ruke i ...nazvala...
Da, da....okrenula sam broj....
Nakon početka drugog zvona, uspostavila se veza i ja sam čula dobro poznati glas..."Tajland?" upitao je zvonko.
Ja sam užasnuto buljila u slušalicu a onda zamuckujući upitala: "Pa dobro koji je tebi? Zasto mi se pobogu javljaš na telefon kad ja zovem?"
Malo je reći da sam bila u šoku..
"Pa evo zvrndao je tu na stolu pa..." uzmucao se.
U glasu mu se osjećala radost.
Radost što me čuje.
Nisam niti ja bila daleko.
Razgovarali smo desetak minuta, smijali se i sve je bilo jebeno čudno.
Kad sam uz "pusaaaa" poklopila slušalicu bila sam nekako jezivo začuđeno euforična.
Osmjeh mi se nije skidao s lica još satima poslije...
Čudno....
Post je objavljen 08.02.2017. u 12:09 sati.