Pio je vino čitave noći
i stalno mislio o njoj:
O načinu na koji hoda, govori i voli,
i priča mu stvari koje liče na istinu ali nisu,
i znao je boju svake njene haljine, i njenih cipela,
znao je oblik i krivinu svake štikle i noge koja je nosi.
I opet nije bila tu kad se vratio,
i opet će doći s tim smradom na sebi,
i jeste došla je u tri ujutro
gadna kao svinja što ždere balegu,
i on izvadi kasapski nož, a ona vrisnu,
i ustuknu ka zidu njihove bedne sobe
još uvek lepa uprkos zadahu snošaja,
i on iskapi vino iz čaše.
Ta žuta haljina koju najviše voli,
A ona ponovo vrisnu, i on podiže nož,
cimnu kaiš, pokida odeću pred njom i odreza jaja.
Poneo ih je u šakama kao kajsije,
bacio ih u šolju i pustio vodu,
a ona je i dalje vrištala i soba je postala crvena.
BOŽE O BOŽE!
Post je objavljen 07.02.2017. u 14:56 sati.