U ovo vrijeme, kad smo otrovani fastfudno i opijeni fastdrinkno, sve više osijećamo potrebu za kužinama naših nona , sve više-premda naoko siti!-gladni smo jela za koja je sve manje onih koji ih znaju spraviti.Peta brzina u kojoj brodi čovječanstvo, kao jednu od svojih kolateralnih neizostavnosti , nametnula nam je i tu nekvalitetnu ishranu.
Dabome, nema vremena za pripremu hrane, kuhanje ,ili pečenje, kad je dovoljno-ekonomično u pogledu vremena i novca-prigristi nešto usput, na brzinu, preko pauze.Pa opet, koliko god mi bili svjesni trovanja lošom hranom,ne odustajemo od njene konzumacije, ali u isti mah, nekako paradoksalno pokazujemo i ništa manje slabu želju spram vraćanju ishodišnim recepturama naših nona.Nisu slučajno knjige s receptima u zadnje doba sve popularnije.Nisu ni zaludu.Zato, neka mi oproste i Pompej i Plutarh, ali ploviti se mora:“šufigare necesse est!“
( iz Dalmatinskog evanđelja Siniše Vukovića )
konobo moja....radosti svaa...:-)))
Post je objavljen 07.02.2017. u 12:46 sati.