Marketing
(po)štap(alice)
( Fotografiju snimih prekjučer u šetnji gradom. Možda stoga što me ovih dana muči križobolja, toga sam dana vidjela više ljudi sa štapom nego što ih viđam u danima kad me leđa ne bole, kad ne pomišljam da bi mi trebao oslonac. O nečiju ruku, ili o štap.)
...
Kakve veze imaju govorne poštapalice sa štapom? Pitanje je vjerojatno suvišno - štap je uočljiv u njihovu nazivu.
A štapova doista ima raznih.
Ukrašeni biskupski i skromni pastirski štap, bijeli sljepački štap, elegantni dirigentski i čarobnjakov čarobni štapić, pecaroški štap kojim se hvataju ribe i ribice, prosjački štap i kraljevsko žezlo, trskovac kojim loš učitelj udara po dlanu lošeg učenika, Eskulapov štap oko kojeg se ovija zmija, Prometejev štap s plamenom ukradenim Zeusu, Mojsijev štap koji se pretvara u zmiju i rastvara more ...
Štap je čovjek prvo koristio kao oruđe i oružje, kao polugu i batinu, kao mjeru, a potom i kao metaforu - Svaki štap ima dva kraja (onaj usrani neću iz pristojnosti spominjati); Za buđenje tigra koristi dugi štap; Ne bih to dodirnuo ni štapom; Nositi gaće na štapu; Metoda mrkve i štapa; Štap u ruke pa poprijeko. ...
Razne štapove pomenuh, a onaj čija je poveznica s govornim poštapalicama najočitija skoro izgubih iz vida. Starački štap, dakako. Štap za kojim posegnemo kad nas tjelesne snage počnu izdavati, kad nam koraci posustanu, kad uvidimo da hodanje više ne ide bez oslanjanja o štap, bez poštapanja. Loš se govornik oslanja na poštapalice kao starac na štap. No, dok je starački štap čvrst oslanac, poštapalice su 'prazne riječi' pa se loš govornik o njih ustvari spotiče vjerujući kako se oslanja. Krpa rupe u govoru i mislima s - ovaj, onaj, ovoga, onoga, pa, znate, velim, prosto- naprosto, kužiš - ne kužeći kako tim 'zakrpama' koje nisu smisleno povezane s onim što nastoji reći ne uspijeva zakrpati prazninu, ne uviđujući kako taj štap kojim se poštapa puca pod teretom njegova nemara, loše navike i/ili pomodarstva.
Uz (domaću) psovku kao poštapalicu, iritantne su pomodarske poštapalice najčešće preuzete iz engleskog jezika. Valjda po logici - uvezeno je bolje od domaćeg. A pritom ne vidimo da su te uvezene poštapalice poput robe na našim policama stranih tržnih centara, lošije kvalitete (a često i više cijene) nego u zemljama u kojima su proizvedene.
No, najgore su one poštapalice kojima govornik želi prikriti golotinju svoga neznanja, gluposti, bahatosti: A slušatelji i sugovornici najčešće šute, oklijevaju uzviknuti - car je gol! Ako se poštapalicama služi neobrazovan govornik pristojno je prešutjeti, no prečesto prešućujemo 'golotinju' onih koji nam se obraćaju zaklanjajući se iza mikrofona javnih govornica i medija. Njima bi taj štap trebalo izbiti iz ruke, nimalo nježno.
...
P.S.
Trošio sam život kao šećerni štap, hej, sladak i lep,
i šarao i varao i stvarao bol, vuk'o vraga za rep...
Da, svaki štap doista ima dva kraja, pa i taj Balaševićev, šećerni ...
(sličicu posudih s interneta)
Post je objavljen 08.02.2017. u 13:36 sati.