Priča ide ovako... Javi mi se porukom frendica, kaže, iman ti i ja svoj križ, svadila san se s mužem..kad budeš imala volje, rado bi da se nađemo pa da ti se izjadam…
Ne znam koliko je ozbiljno, a vjerojatno je, jer prvi put da mi se obraća, nisam čak ni primjetila kada smo nas dvi postale tako bliske, da bi se ona meni povjeravala..
ok, prihvatim, ima bit da je stvarno nešto gadno… krene ona svoju priču: zamislila se jedno popodne što se dugo zadržao vani, zvala ga je, a on joj reće da se zadrža kod prijatelja…doša je koći vrlo brzo nakon toga i ostao..Većer je promicala, a on ne izlazi na svoju uobičajenu kavu. Kada ga je pitala što ne izlazi, reće joj da je već popio kavu, i da mu se ne izlazi..ček, kada si popio, pitala ga je..pa sada, prije nego san doša doma..kako to, kada san te ja zvala, prije po ure, rekao si da si kod prijatelja, da si mu odnio vino..ma to san ti reka, tako, bija san, a onda smo produžili na kavu, a tebi san reka tako, da mogu kasnije opet izać, ali sad mi se više ne da…kaže mi, da joj je na prvu to čak ispalo simpatično, bilo joj ga milo..i meni je zazvučalo simpatićno..eh ti muški, bidni, boji se reć da je na kavi…
Ali onda, eto ti vraga, kao slučajno, prođe joj kroz glavu, pa ček, on je laga! Laž iz zajebancije? Kakva je to laž iz zajebancije….Kaže mi kako te njegove popodnevne kave, nisu ništa neuobičajene, ni večernje čak, pa zašto je onda laga… Sad i meni zaškripi. Očeš reć da to što je, ajmo reći, bio na kavi, tebi ne bilo čudno. Ne! Pa on je stalno i često po kavicama, ima taj svoj kvartofski kafić, svoju ekipu, non stop je sa njima, odnosno kada je na kavici, znam di je..čak ga i sama često šaljem, izađi, ne kunjaj cilo popodne… znam taj njegov đir, i ništa mu nikad nisam rekla…
Pokušavam vatati priču, pa u čemu je onda problem? Kaže, problem je u tome, što nije rekao da je na kavici, nego da je u prijatelja, i da će brzo doma. Ma, za prav, i meni je sada već postalo neobično..zašto je onda laga, ako kažeš da mu ništa ne bi prigovorila…to ti i kažem, veli ona….ako je to laga, mora je imati razloga…laže se zbog laži, a ne iz zajebancije… pokušavam biti suvisla, nepristrana, kažem joj pa ipak ti je reka da je bio na kavi. Je, al tek kad san ga pitala, oda se sam..da ga nisam slala vani, ne bi znala da je ustvari već bio. Pitam je pa u čemu je problem. Vidiš da je bio na kavi, sumnjaš li u to… a šta bi ti, pita me? Odakle mu volja lagati, ako se radilo samo o kavici.
Eeee sad, krenu ta ženska rzmišljanja..uvjeravam i nju i sebe, da se našalio…vidiš da je osta lipo doma, zezali ste se, napravila si palačinke..je, al kad san se tila slikat s njim, onako za svoj album, da nas imam u mobitelu, na kauču, u piđami, nije tio, a ono par slika šta san okinila, ruka mu bila priko čela i smrknutog lica..Iii, pitam šta s tim? Kada sam mu pokazivala, vidi mene, nasmijane, a ti smrknut, on je reka, to san namjerno…aaaa, namjernoo? Šta si se pripa, da ću je objaviti, pa da ti neka tvoja ne vidi kako si zagrljen i opušten sa ženon…sve san od jida izbrisala, kaže mi..
Eee, sad ga već zakomplicira…zar misliš da ima drugu? A nego? Zašto se nikad ne želi slikat sa mnom, uvik neke smrknute face. Možda se ne voli slikavat, glasno razmišljam, da li se inače slikaje..ma nije, ali zašto mu je problem sa mnom, ako je to meni gušt..vidiš li ti to, najprije laže, ne želi se sa mnom slikavati…kako ću dalje živiti sa njim…jeste li pričali? Jesan li? Pa naravno, ja ti sve volin raščistit. Sutradan kad je svratija sa posla, sidila san i zapalila cigaretu. Vidija je da nešto nije u redu, a ja se nisan dala, nisan odustaja sa pitanjima i podbadanjima. A on? Cinićno se nasmija, reka mi je da san bolesna, i da se bacin priko balkona….ajmee, jesi li, tj oćeš li se bacit? Jesi li luda! Ali, je li sad vidiš da ga nije briga za mene..niti malo… Reka mi je da radin šta oču, da se bacin priko balkona ako oču, samo da njega ostavin na miru više…
I taj naš sex sam mu spomenila..Ne znan kako je kod tebe, ali ja sada znan zašto me više ne gleda, zašto je sve rijetko i brzinski, kraće od nekih reklama..Kakav je bio prije, pitam, malo me ka zagolicala,kad smo već u priči, da usporedim... ma uvik isti, nema ti tu vele neke razlike. ali sada imamo više vrimena, dica su odrasla, može se naći i načina i vrimena, i neki uvod lipi, koju lipu rić, zagrljaj..e tu se složim...odužila se priča...
Zbunjena sam. Poznajen taj brak, ali površno. Kao i ustalom večinu brakova. Nisam ja od društva, daleko je od mene taj dio društvenog života…
Njega znam kao vridnog čovika, mirnog, strpljvog…nju znam kao dobru, mirnu, privlačnu..zbog svog posla on je stalno okružen ženama,. ona je povremeno službeno odsutna…pričamo i o tome… E tu smo, znaš li ti da on mene nikada ne zove. Kako, pitam..pa kada me nema, kada sam po dva tri dana odsutna, on ti mene ne zove..nije ga briga, vidiš li…A zoveš li ti njega? Naravno, nekad se javin doma, na kućni, neću ga na mobitel, da ga ne ometam, pogotovo ako je u kafiću… vidiš, ja sam obzirna, ne želin ga ometati, a tila bi ga ćut, ali on mene ne… nema on tu potrebu. Njemu su važni prijatelji, a sad već vidin da je i to sve možda laž, koji prijatelji, kad vidiš da me laže….
Ajme, majko…sad je i meni dala misliti..i ja san često odsutna, ni moj mene ne zove…rijetko, a kada nazove, neka milina, dragost, erupcija oduševljenja. Ima i moj taj svoj kafić, prijatelje, više je s njima nego doma, osim kad radi… i moj je juče reka da je kod prijatelja, odnija mu je krumpire…i nije posli izlazija…zašto ga nisan pitala di je bija…
Šta li san propustila? Jesam li mogla šta saznati? Umisto što san ko zaljubljena svraka, gledala u njega, i bila zadovoljna, mirna, što je sa mnom....
Post je objavljen 06.02.2017. u 12:04 sati.