Marketing
I am a little alien in metropola( a i svagdje drugdje)
********************************
Grabim ja, koracima brzim iz kvartovskog trgovačkog centra ,prema izlazu, kad spopadnu me dvije mlade djevojke, jedna plava,plavooka ,nježne porculanske puti ko moja ćera ( e kćeri moja kako mi nedostaješ) i pitaju- jeste za malu anketicu-
Ja njima - šta to radite prek student servisa?
One - da -
Ja - jeste plaćene fiksno il po broju anketa?
One - po anketi.
- OK, ak je kratka,može i triput ,
Nasmijaše se i prvo pitanje - kolko je račun za moju kupnju,?Ja reko.
Kolko često dolazim u kupovinu?- Ja odgovori. -Kako ste došli u kupnju?- Pješke.
--Odakle dolazite?
- Iz Slavonije.???????????????
*******************************
S terase,mog najfriškijeg doma, pogled mi često pobjegne,odluta, odskiće , zbriše na susjednu ulicu - Šokačku!
***************************************
Neki dan sam išla sizifovski "obijati" pragove nekih fuj i bljak institucija na Trgu (najglavnijem) i dočeko me kirvaj na njem. Moji( slavonci iz raznih kudova) i on (još uvijek, a do kad, ne zna se - najglavniji "metrootac") tancaju uz kukunješće.Iako pod dojmom, u institucijama mi došlo da jaučem, a ne da ijujučem.
************************************************
Otiraše mene, snašu sa slavonskih zlatnih polja*
bemti proju i komušinu,
nisam mogla više čekat u ćoši, u zapećku
ta vremena bolja.
* zlatopolja pamtim iz djetinjstva i ponekad vidim fotošopirana na teveju, dok se vozim auto-putem prema rodnom kraju.....sama antraga,tri krave(ljubčaste),dva konja (na zidu,uramljena u sliku),kokoši pokokali, a poneki sokol ......na (u) žici.
*****************
Mislila sam da su ovdi psi i peseki svi kulturni, obzirom da nose brendirane kaputiće, žive u penthauzima,nosaju ih u još brendiranijim torbama, guze im brišu Cevom ( ja svoju sam papirom na akciji) kad, ispod moje spavaće sobe ćukci laju (jebate po onoj"lajem noću,lajem danju") za popizdit. Moje ćuke slavonske,ko i gazde im, još uvik šute,šute,a kad zinu, bojim se- uješće! Il neće, jer su nas u rakovu dicu pretvorili,na sve strane svita raspršili (štip-štip)
**************************
Slavonijo, ljubljena moja tugo,
dal ćeš bez nas, čeljadi svoje,
poživit još dugo.?
Oću,oću sam šaljite iz tuđine pare,
da se imaju sve Vlade s rastom hvastat,
jer ko jebe sve nas, za to ne mare,
ne znaju oni koliko boli od svega najdražeg,pod moraš, se
rastat!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
***********************************************
U zadnjih pet godina, šestput sam selila (o da i teglila), izvozila,il su me vozili (il dobrano izvozali) desetke tisuća kilometara, bioritam mi se tolko sfufljo da mi treba cijela beskonačna sekunda, jutrom, kad otvorim okice, da uopće skužim di sam,Sad sam tu spustila sidro."Zauvijek".Do sutra.
*********************************************
I predkraj jedna narodna poslovica isčupana iz konteksta, nenagrađena "Zlatnom repom", men preštosna
- Bolje kita u ustima,neg deset u guzici-
E sad, jel ona politički ili bilo kako drugojačije nekorektna, uvredljiva, il montypajtonovski bećarska, a ja brezobrazna, prosta,bečaruša il šta već - ne znam, znam samo da imam previše godina i još malo vremena, da se ne bih sa svim zezala, bila neozbiljna, S druge strane, lažem Vas, jer se sad odo spakirat. Najozbiljnije.Ma, porezno ozbiljno
********************************************
Za vrijeme pisanja posta, niti jedan ćuko-sused nije presto lajat.
***************************************************************
Et, šta sam znala to sam odblogala, šta ostalo, ode sa mnom
Post je objavljen 17.02.2017. u 10:21 sati.