Stres... to je razlog zašto mi ništa ne ide. To je razlog zašto mi menga kasni, zašto nekad dolazi dva puta u mjesec dana pa sam vječno u faking ulošcima i pizdarijama, to je razlog zašto se ne osjećam najbolje i zato što ne mogu zaspati noćima. Srce mi prejako kuca i ne mogu se smiriti, ma stres kaj drugo.
Moraš si pokušati organizirati život, napraviti neki popis koji će te voditi, moraš misliti na budućnost. Mora ti biti stalo da nađeš posao, da imaš neki svoj stan, svoj prostor. Ali ono je da nemoj sad da te to neš pretjerano opterećuje. Je da lako reći... Stres... ajmo njega okriviti za sve. Stalo mi je do toga da imam svoj život, da se sama brinem za sebe. Stalo mi je do toga i to je ono što me vodi i logično je da kad ti je do toga stalo, da te ponekad i naživcira sve živo kad ne ide kako si zamislio. Pa nazovi ti to stresom ili kako god već hoćeš. Dokazala sam se toliko puta u životu, sama sebi prvenstveno, i sad to moram raditi ispočetka sve. Opet isponova... Pa neka bude tako ako već mora. Hvala svima onima koji su rekli ne i koji će to u mojoj budućnosti reći. Zbog vas tjeram sama sebe dalje...
Btw pozdrav svima koji su me čitali, tu sam živa i zdrava. Srce je zaigralo malo brže kad sam otvorila ovu stranicu :)
Post je objavljen 26.01.2017. u 12:11 sati.