I tako sam ja u ovo kratko vrijeme otkako me nije bilo tu odlučila poduzeti što je u mojoj moći da se maknem s radnog mjesta na kojem jesam. Ne samo da su problemi sa spavanjem učestali i da ona ayurvedska ashwagandha nije urodila plodom u mom slučaju, nego su mi se i nezgode počele događati na tom nemilom mjestu. Naime, neki dan mi je mobitel upao u šekret i do danas se sušio zacementiran u riži. I rekoh, ajde, sad ćemo vidjeti jesi li krknuo ili ćeš proraditi. I proradi on. Ima malo flekica na displayu, kao da je voda ispod ostala, ali s te Nokije Lumije je ili nemoguće odvojiti display ili ja to ne znam, pa sam onda samo izvadila bateriju i poklopac uz sim karticu i ostavila da se tako suše. I krenem ja tipkarati, gledati je li sve ok, čak sam par poruka razmijenila kad frajer počne krčkati i napravi gecrkt. Bojim se da je ipak došlo do kratkog spoja. Sutra ću još otići do servisa da to ispitaju, ako ne, ne gine mi kupiti novi mob. S obzirom da sam neki dan iskeširala preko 3 soma za novi krevet jer mi se ovaj raspao- počela sam svako toliko s njega padati, mislim da mi opcija kupovanja novog mobitela i nije najdraža ideja. Počela sam zivkati frendove ako imaju što za posuditi dok ne nabavim nešto, ali izgleda da nitko nema rezervni. Ako znate gdje doći do nekih pristupačnih mobitela koji nisu za jednokratnu uporabu, napišite, Atma će vam biti zahvalna.
O poslu ne kanim pisati, pokušavam onu metodu da se ne držim u negativi s pričama o negativnom. Upoznajem neke nove ljude, s nekima se dopisujem, ponovno radim glazbu i nastojim se baviti onime što volim. Dugo nisam sjela za kompjuter i radila neku muziku, a o paljenju syntha da ne pričam. Jučer sam zato i synth upalila i podsjetila se kako sam sve što sam naučila svirati zaboravila, ali bar se sjećam svojih melodija kako su išle. Nekih. Čitav vikend sam provela radeći na novoj stvari, samo mi je previše ideja došlo pa imam za dvije stvari. Sad će trebati vremena da počnem odvajati i preslagivati sve pa tek onda dovršavati onu izvornu. Prije bih znala sjesti za komp i synth i u par sati napraviti stvar. Sada mi krene pa stane, a realno ograničena sam vremenom pa možda i zato ne ide glatko kao prije. V
ećinu vremena radim, ostatak sam neispavana i tražim i dalje aparat za espresso. Mislim da ću uskoro odlučiti kupiti neki makar nemao mlinac. Ah da, aparat za espresso, a mobitel mi crko. I think I have a problem... ništa, izgleda da ću piti zdravoseljačku kavu ipak. Inače pokojni stari i ja smo veliki ljubitelji espressa pa smo pred 10-12 godina nabavili Saeco aparat za espresso. Tada je koštao 1500 i imao je mlinac. Izgleda da se danas ništa po toj cijeni s mlincem ne može nabaviti. Ipak su ovo neka druga vremena. Jučer sam bila u 9 u krevetu, a onda sam barem tri sata osluškivala lupanje srca i stresne misli. Svi moji poznanici su na tabletama. I prijatelja masu. Svi su na nekim antianksioliticima, antidepresivima i kad se požalim na stres, kažu mi "Xanax". A ja sam tip koji odbija tablete i ne želim se napraviti nesposobnom u smislu da se trebam zacementirati tabletom jer me previše pegla stres. Ne znam, no izgleda mi kao linija manjeg otpora. Lakše je kljukati se tableticama nego raditi na sebi, mada mi se često čini da mi uzalud rad na sebi kod nekih stvari, kao što je npr. moj posao. Ali više bogme ne dajem ni 50 kn za prah ayurvedske čarobnice koja mi nije ispunila očekivanja ni nakon tri tjedna. A možda je...veli da je za imunitet. Možda me nije smirivala ali mi je djelovala na imunitet? Tko će ga dovraga znati...