...prvi prvi...pocetak....
Ujutro smo, nakon jutarnjeg vodjenja ljubavi, ustali i spremili se za dorucak...
Tom je za neka dva sata isao na Prvosijecanjsku utrku pa nije zelio jesti vec je samo popio kavu.
Za utrku sam, za razliku od svih dosadasnjih dogadjanja u njegovom rasporedu, saznala tek dan ranije.
Kad sam bila iznenadjena utrkom, krenuo je u napad:"Pa zaboravio sam ti reci!"
Istina je bila da me nije zelio blizu na toj utrci.
Nisam inzistirala.
Osim sto ne jede tri sata prije utrke, Tom ni ne vodi ljubav prije iste jer mu, kao i ostalim muskarcima za razliku od zena, oduzima snagu.
Najiskrenije, cudilo me sto je prekrsio to pravilo..
No dobro...ja sam se nadoruckovala, popili smo kavu zajedno i on je, dajuci mi pusu na izlasku iz stana, otisao na utrku.
Iako je noc prosla gotovo sarvrseno, ja sam, ispratila Toma s osmjehom na licu i gorkim okusom na usnama.
Nije to bilo 'to".
Nije bilo dobro.
Umaralo me. Iscrpljivalo.
Bila sam strasno...umorna.
Kroz maglu svog uma sam na vrlo brzo premotala sta se desilo jucer...tu noc...to jutro.
Nije mi bila jasna ta njegova potreba da sve sjebe i razjebe cim je lijepo.
Razmisljala sam je li to osveta zato sto je dosao i dao mi ono sto sam trazila na kavi s Jenny?
Nekako mi nista nije bilo jasno.
Nekako mi nista nije imalo smisla.
Kolegica s posla mi je nekoliko dana ranije poslala snimku predavanja njegove firme od prije godinu dana.
Bila su dva predavaca.
Jedan od njih dvojice je bio Tom.
Ali Tom sa puno kila vise.
Ja sam mu, neoprezno, pomenula snimku.
"Nisam znao da to jos postoji"rekao je samo, a onda se danima kasnije opravdavao oko njegove tadasnje "figure"
Vece prije, na Staru godinu, ispricao mi je pricu vezano za njegove kile....
Post je objavljen 22.01.2017. u 05:43 sati.