Pjesma posvećena Pokojnoj Radmila Čančarević Despić
Ej, živote,
čudan li si,
malo te ima
pa te odjednom nema
k'o pahulja snijega
topiš se na dlanu,
najavljen dolaziš
i bez najave odlaziš
sa sobom doneseš sreću
pa je u tugu pretvoriš
nekim svojim
i jezikom govoriš.
Ej, živote,
misterija ti si,
čas te ima
pa opet, prisutan nisi,
transformacije se igraš
svakog trena
malo si materija
i čas, nevidljiva sjena,
odnosiš mi najmilije moje
prisvajaš sve sebi
kao da je samo tvoje.
Otkrij mi se, živote,
u svojoj najdubljoj biti,
da te bar
na trenutak shvatim
i da tvoju
transformaciju prihvatim.
Željela bih,
da ti oprostiti mogu
kad moje voljene
vraćaš Bogu.
Ej, živote,
čudan li si,
malo te ima
pa te opet nema...