Dobro. Nikad uhvatiti tišinu pa da mogu pisati.
U prošlom postu dosta sam se tužila na nemile navike Kineza,
ali sada nemam volje nastaviti u istom tonu.
Već će ponovo doći inspiracija. :-P
Radije da se pohvalim da sam obradila
četiri od četrnaest dana u slikama.
Uh, slika ima ko Rusa...ili mrava.... :))
Kad smo već kod mrava,
ako je itko od vas promatrao mrave
i njihov način hodanja u koloni ili gužvi,
nema pravu potrebu potegnuti do Kine
da bi vidio Kineze na djelu.
Jednostavno svi koji hrupe u istom smjeru
guraju se jedan uz drugoga
pa tko gurne nijansu jače
taj bude prvi u odnosu na onog
nijansu slabijeg.
No brainer.
I to se ne smatra nepristojnim.
Da bi preživio, moraš se potruditi.
Isto vrijedi i za to njihovo famozno notorno svejedstvo!
Što nije otrovno - jede se.
I ako se nama gade kukci,
a nad jedenjem pasa i mačaka se zgražamo,
tko nam kriv što su nas tako nasadili.
Ruku na srce,
jesi li koknuo kokoš ili psa sasvim je svejedno.
Koknuo si, zar ne?
Pa ako te smeta ubiti peseka, ali kokicu ne...onda........hm....
A čujem da vole jesti i poluživo,
još trzajuće, abortirano i tako dalje.
Tiha jeza.
..............
Počinjem u zadnje vrijeme
razvijati prave strahove glede mogućih
lokacija budućih reinkarnacija...... :-S
***********************************************************
Vratimo se mi na turneju.
Prvi dan let do Dohe.
Drugi dan let do Šangaja.
Treći dan let urikverc u Chongqing.
Kaže se Čončing.
A možda sam zaboravila , pa je drugačije :D
Ogroman grad,u idućem postu mrvu više o tome.