Dugo sam se premišljala da li illi ne…jer šta ja to imam za reči a šta se već nije reklo. Ako sam na faceboku, dica a i drugi grintaju da sam preosobna….ako sam na instagramu, šta ti imaš tamo raditi, ko će tebe pratiti, nije to za tebe…zbunjujem sve redom, pa na koncu ostajem najzbunjenija Ja!
Zato, evo ovako ću..pisati ovde! jer moram s vremena na vrijeme ovu ludaru isprazniti.
Ne znam ja pisati po pravilima..to smiš..to ne smiš..to je za druge, to nije…
Zapravo i ne znam kako ovo funkcionira..ja ću puštati svoje misli. Ako naiđem na još neku, dobro. Ako se mimoiđemo, dobro. Ako se i zapetljamo, opet dobro. Od misli nekada zaboli glava…
Najćešće vlastita….a moja je još uz sve to puna nekakvih lezijica. Poznato? Bolje da nije… ali, moram priznati da i nije najstrašnija stvar na svijetu…
A moje lezijice i ja…nekad se podnosimo, trpimo…najlipše šta sam čula je baš danas komentar mog dragog prijatelja „nije tebe život ugriza, nego si ti njega dobro zagrizla, i ne puštaš“. Takva sam..malo klonem, uvatim predah..pa ispočetka…
raspisat ću se ja..ovo je tek onak na prvu...
Post je objavljen 07.01.2017. u 18:59 sati.