Stiska sam se u se priko mire,
U nikoga više niman vire.
Zapeli su oblaci nad gradom,
Ne smije se Bog sa svojim stadom.
Privrćem se u postelji noću,
Stalno bižim i čuvam samoću.
Jednog dana, tako bajka krene
Volija je nekad neko mene.
Sad sam ka i kava ladna
Duša mi je svega gladna,
I žedan sam, a ne pijem
Sve bi da da se nasmijem.
Neće oči da se sjaje
Ni sunce svitlost ne daje
U podrum sam želje stiva
Neće u grob glava živa.
Post je objavljen 05.01.2017. u 07:36 sati.