...i da mi nije ovog šešira, ne znam što bih. Nekako mi čuva misli da ne odlete, a najteže mi pada kad ih izgubim netom što ih pomislim. Pomalo je tužno kad čovjek pronađe mir u donekle komičnom odjevnom predmetu, ali on barem ne boli. Ne steže, ne zahtijeva, ne optužuje, ne prijeti. A ljudi? Ljudi bole. Dugo me već nitko nije pitao kako sam, nitko ne mari. Neki čudan val izbacio me iz struje i sad čučim na obali i čekam pravi trenutak da uskočim natrag, vratim se svojima, zaplivam sa ostalih sedam milijardi. Samo, iz ove perspektive izgleda opasno, čak smrtonosno. Isto tako, bojim se da bi me taj skok mogao koštati šešira, a takve više ne prave...