Marketing
Vitezovi norveškoga bakalara ...
Počelo je, prid koji dan, jedno od najteži iskušenja tijekon cile godine: Stađun od domjenaka. Davno je još napisa pokojni Šunje (Miljenko Smoje, za sjevernjake) da je njemu drag bakalar i da bi ga on muma priko cile godine. Ka lud je bija 
I tako je oti komad sušene ribe ča ka prodaju deboto po zlato jema bit jedini preživija sve tranzicijske bure i juuga, bar ono ča ja pantin ... niko više ne piva „Ustani Bane“ sad kad više nije zabranjena, sve manjke se i petarde itaju, sad kad is jema kupit di te volja. Da ne govorin kako je masovna dostupnost pirotehnički monadi svake vrste ubila gušte vlastitoga spravljanja istih dikod u škuro, da te, nedajbošže, ne uvato otac oli mater. A garbure i važi od „Vegete“ se spominju samo oni najtvrdokorniji, ka i tondini, ili u nedostatku isti, šuplji ključi od ventrini i šimizeti po kućan.
Sve se polako udunja, ili je već nestalo, samo se u ova doba opojni vonj bakalara širi našin mistima, na bjanko, na brujet. Slurp! Mljac!
I svaka udruga koja iti malo drži do sebe, učine oni ka pridbožićni domjenak di je obavezno na meniju i spomenuta delicija. Tako je bilo nikidan u sridu, 21. 12. U prostorijan naše udruge o' maškar „Kampanel“ u Mašogradu. Doša san bija samo povirit, platit članarinu, timbrat kartelu, i slikat oni par ča su već bili došli, dok se još nisu skupili svi profesionalni ljubitelji bakalara 
...
... a ja san već mora dalje, povirit malu nećakinju kojon je bija prvi rođendan, i hitat dalje sa Vinkicon u Split. Svake godine mi se u ova doba namisti oni zakon ča nima rupe, da moreš bit samo na jedno misto u isto vrime.
U petak je bija domjenak u „beloj zgradi“ ... a tot san se malo zeznija. Uzeja san najpri bokun crnoga rižota i njoki sa nikin točon, pari mi se od kozica. Muman ja to natenane, i kad san iša povirit mašit se za malo bakalara, vidija san samo detaljno očišćenu teću
Nima veze, drugi put ću bit lukaviji ...
U subotu je, malo neuobičajeno rano, u devet uri, bija domjenak i u DVD Mladost. Lipo je bija počeja dan, nesrića na nezaštićenome pružnome prijelazu u Doljanima ... i prometna, grupnjak štoviše, kod ambulante.
na miru san izija obilatu porciju bakalara koji je bija ODLIČAN! ... a kakvi će i bit kad su ga spremili Mare i Šikalo, od stare Mande Zokićeve dica 
Kako su bili na intervencijan, nije baš bilo puno ekipe za grupni portret sa tećon, ali su zato ovi ča su bili nazočni spremno prihvatili poziranje ...
Jema san najboju volju poć povirit u Split, ispod ure, ali san samo obalazija parkirališta di je bila izvišena ona tabla „popunjeno“ pa san se, iako teška srca, okrenija nazad doma. Obidvat, malo ubit oko pa skupa sa Zakoniton obać naše pokojne u istočnin i zapadnin Kaštiliman.
Nikako da is potiran leć, da mogu na miru spakovat darove ča gredu ispod bora ... usput san, čekajuć da gredu leć (napokon, rekla bi zakonita) složija i ovoga LEGO Dida Mraza ... u očekivanju pravoga
Na dobro van doša Badnjak i sritan Božić svin judima dobre volje! 
Post je objavljen 24.12.2016. u 22:27 sati.