Kako sam 'toča' noge
Bio sam tako brzo 'transferiran' u bolnicu da sam se jedva stigao obrijati i istuširati. Iako je duljina noktiju na rukama i nogama zazivala da ih pomilujem škaricama, u toj žurbi nisam stigao. I tako sam u bolnicu stigao s 'pandžama' kao mačka, točnije pas jer ih nisam mogao sakriti u šapice.
Neki od vas će se sigurno upitati: što ih nije odrezao, ne zahtjeva to puno vremena. Točno, sama 'operacija' ne traje dugo, no priprema, pogotovo za nokte na nogama traje ipak nešto dulje. Da bi ih, naime, mogao skratiti trebam najprije barem petnaestak minuta noge namakati u toploj vodi da omekšaju. Na jugu Lijepe naše rekli bi „točati“. A za to nije bilo vremena.
* * *
Nakon dan - dva po dolasku na gastro odjel, uspio sam 'pandže' na rukama skratiti 'kak bog zapoveda'. No pokušaj da to uradim na nogama neslavno je propao.
„Sestro, da li bih mogao dobiti lavor“, upitah koji dan kasnije.
„?“
„Trebao bih odrezati nokte na nogama a za to trebam 'točati' noge“, odgovorih da otklonim upitnik iznad njezine glave.
Ponovo „?“, koji je nestao tek kad sam joj objasni što znači 'točati'.
Dobio sam traženo pa sam navečer, kad su prošle sve aktivnosti prije odlaska na spavanje, natočio u lavor toplu vodu, postavio stolicu tako da sam leđima bio okrenut ulaznim vratima, sjeo, uronio stopala u vodu i blaženo gledao u zid (recimo, kao dobri vojak Švejk kojeg upravo čitam). Potpuno zaboravivši da još nije prošla večernja vizita. Koja, istini za volju, i nije bila redovita.
Kad sam zaključio da su nokti dovoljno smekšani, dohvatih ručnik i počeh brisati noge. Zaokupljen tom, nadasve važnom, aktivnošću nisam primijetio da je u sobu ušao dežurni liječnik.
„O, Duško, zašto se ovdje, krvarenje?“, začuh poznati glas. Bo je to moj kardiolog dr. O. s kojim sam gotovo pa na 'ti'. Znamo se godinama. Uz to imali smo jednu nadasve zanimljivu avanturu kad sam zadnji put, prije dosta godina, bio kod njega na ergometriji. No to je druga priča.
„Ah, upala žučne kesice“, nastavi dotur nakon što je bacio pogled na listu i prije nego što sam mu stigao reći zašto sam ovdje.
„Oprostite doktore“, rekoh, „točam noge da bih mogao odrezati nokte na nogama, sad ću biti gotov.“ rekoh napola okrenut prema njemu.
„Samo vi točajte, nego kako je?“, nastavi on uz svoj neodoljivi osmijeh.
„Pa znate vi mene“, rekoh, „tako, tako.“
„Da znam, priča o čaši: da li je pola puna ili pola prazna“, završi naš razgovor dotur i ode do drugog pacijenta.
Bilo mi je krivo da me našao u toj situaciji, jer sam sve vrijeme želio da dođe u vizitu i da porazgovaramo i o mom 'srčeku'.
Štoriju o 'točanju' ispričao sam supruzi. Kad sam se vratio kući rekla mi je da se danima smijala tom događaju: u sobu ulazi liječnik, a moj muž gleda u zid i toča noge.
Nema ništa u tome čudnog. Ipak sam ja semper contra :-)!
Post je objavljen 22.12.2016. u 15:47 sati.