Pregled posta

Imam bradu!

Osjećam se kao da sam dužan.
Ne "dužan" da moram, nego kao da želim još nešto reći.
I ovi komentari na mom prošlom postu te isto na neki način "natjeraju" da pišeš.
Kao što me jelenkov komentar na predprošlom natjerao da ipak napišem prošli post.
Iako sam želio pisati, ali nikako da se natjeram skroz.
Mislio sam, ionako je blog bio nekad moj, ionako život ide dalje, ionako te zaborave.
Ali ionako ne pišem isključivo radi drugih,nego radi sebe također.
I sad mi se čini da sam dovoljno puta upotrijebio riječ "ionako" i mislim da sam dosta puta već i navodnike stavio, tako da neću više nijednom u ovom postu koristiti riječ "ionako",a pogotovo neću koristiti navodnike.
Hahaha, koliko slova sad potrošeno na glupost oko riječi koja završava sa o.
A o je zapravo krug,a o krugu i životu bi se moglo puno reći.I o tome da je čovjek slovo o ili bi trebao biti.
Ali nećemo sad o tome.

No, komentari.
Prvo jelenko,pa je uvijek tu i frešcajg da kaže nešto što treba.
Lilianke neću ni spominjat.Ni O-da životu.
Mariano, koji veli da me čita, i ja sam odmah ponosan.
Jbg, nisam načitan, ali volim te životne stvari.
Kad mi dodje neka psiho-filozofska knjiga u ruke( a nije već 16 god) velim si : u jbt, pa ovaj kaj je pisao razmišlja slično meni.
Tu su i Durica,Čuvarica,Mela,Mayday.....Da sad ne spominjem vas samo, idemo malo o meni, hahaha.

U principu sam dobro.
Ništa lošije nego inače.
Mada, da svatko uistinu odgovori na pitanje kak je, imao bi što reći.
Prvo bi rekao: imaš vremena da ti ispričam kako sam?
Onda velimo da smo dobro i produžimo dalje.
Jer, zašto ne bi bili dobro?!
E tu sam vas čekao!
Pa dobro smo.
Zdravlje je i dalje bitno, najbitnije.
Također i sreća.Zapravo prepoznati što to sreća je.Svakome nešto.
Ima je dovoljno za sve.
Ali htio sam vam malo opisat kako je meni na terenu.Neću paziti na izričaj i riječi.
Idem pisat.
Život na terenu je u globalu govno. Jbg, nomadski život.
Nikad ne znaš s kime ćeš točno raditi, s kime ćeš dijelit krov, s kime jesti i iza koga se ići tuširati.
Kome smeta hrkanje, tko ide rano spavati, kome smrde noge.
Ja sam od samog početka dobivao cimere koji kao jako hrču, jer kod odabira spavanja svi bi htjeli izbjeći hrkanje.
Jer, oni ne hrču.
Ali svaki čovjek nekad barem malo zahrče.
Meni je to jasno, isto kao što je meni jasno da ja hrčem. O da, i to jako nekad.Nekoliko puta sam sam sebe probudio svojim hrkanjem.Može se, treba trenirat.
Na zadnjem terenu u Poljskoj kad nas je ostalo 5 pred kraj, ja sam bio najgori.Najjače sam hrkao.
Dalje, ne znaš gdje ćeš sve spavati, tako da se seliš i mijenjaš ekipe unutar jednog grada i po nekoliko puta.
Nitko ne voli seljenje, promjenu ekipe, pogotovo ako se navikneš.I pogotovo ako ti pašu određeni ljudi.
Priznajem, htio sam odustati negdje početkom 8.mj od svega,bilo je doma nekih problema, a nisam ni dugove riješio.
Ali spasilo me to što se potrefilo da je ekipa u stanu,ali i na poslu bila ok.
Onako, nekako sam se snašao.
Puno nas je tu različito i nikome nije lako.
Oni za koje misliš da su jaki i nemaju emocije, kad si popiju rakijicu, onda čuješ što izlazi iz ljudi.
Nekima za koje misliš da su najjači i otporni na teren, tada na glas pričaju : pa jel ovo život, jel to meni treba, kad ću ja biti sa svojima i ostale stvari.
Dakle, nikome nije lako.
Osobno ja nikad ne žalim za svojim postupcima koje napravim, zato jer duboko u sebi znam da sam poslušao sebe i na neki način to je moj ispravan put.
Ne znam unaprijed što mi to nosi, ali idem.
Sad stvarno ne znam gdje sam točno,doma sam fizički,ali jednom nogom si tamo i čekaš kad će te zvati.
Sad me malo stah,jel dugo ne zovu.Blizu su blagdani, pa mislim da i neće.
Volio bih ostati još malo doma,ali što sam duže doma to mi je teže otići.
Ak me razmete?!
Moram reći da ima sjajnih ljudi, stvarno sjajnih.
Ali moram reći i da ima podmuklih igrača. Ima i klanova.
Vrlo lako nestaneš, pojede te mrak,samo više ne radiš i to je to.
Ja i dalje ne znam što me točno spašava, jer priznajem, nisam veliki kliker i ne kapiram brzo posao.
I Tesla mi je rekao da njemu nije bitan procesor kod ljudi(mene) nego da mu je bitan RAM.
I o tome sam razmišljao.
Tesla me ostavio među zadnjima na gradilištu,makar nisam baš neki pamtenjaković,ima jako puno ljudi koji znaju jako dobro raditi.Za mene su oni spejs-šatli u poslu. Divim im se i pokušavam i nešto naučiti.
Ostavio je zadnje, kako kaže, ljude koji su po njemu zaslužili ostati do kraja.
To je kao nagrada, jer istina je da manje radiš na kraju.
Ali i istina je što moraš sve proći, sve na objektu gdje je do nedavno radilo više od 30 ljudi.
Tu naiđeš na sve, na sve što je netko radio preko qurca, na sve što je netko ofrlje radio jer je znao da uskoro ide doma ili na drugi objekat radit.
Na kraju, to je nagrada,ali i svjesnost da onaj tko predaje na kraju posao (ovo gradilište vodio je Tesla) mora se na neki način osigurati da će biti završeno.
Bilo je lako raditi s njim, jer organzacija je pola posla.
Imali smo savršenog i najboljeg mogućeg vođu.
Ovo je na neki način još jedno priznanje tom čovjeku kojeg zovem Tesla.
Malo dosađujem, ali dozvolit ćete, vi ste razumni ljudi.

Da se vratim na svoje neke mane ili osjećaje.
Dosta znam biti ukočen, pogotovo prvih dana dok mi malo ne legne sredina.
Moram se osjećati donekle dobro da bih normalno funkcionirao.
Neki ljudi žele da budem tu negdje pokraj njih, zbog nečega.
Nešto su vidjeli,ne znam točno što.Možda ono što i ja vidim kod nekih koji mi pašu. To je ono što ne mogu objasnit.
Isto tako ima i ljudi koji me doživljavaju kao čudaka,vjerojatno glupim, i još svakakvim.
Ali to je već sfera i tema o slikama ljudi koje imaju o nama.
Ne možemo utjecati na sve to.
Dozvoljavam da živim u tisućama ljudi i da u svakom postoji slika mene, različita.
Kao što i svi imaju neku sliku o vama u sebi.

Moram se vratit na Teslu iz prošlog posta koji me jednu večer pitao : je si li ti više puta molio (nekoga, ne isključivo Boga,nazvali smo to svemir) da te netko izvuče ili si molio iz zahvale za nešto?
Postavio mi je to pitnje i rekao mi da razmislim i da odgovorim.
Rekao sam mu da znam odgovor i da mi ne treba vremena.
Kad sam mu odgovorio, malo se začudio, ali rekao mi je : sad znam i siguran sam da je tome tako.
Nisam morao razmišljat,jer znam.Znam i to da ću uvijek imati svojih zahvala više nego li žicanja da me se izvuče.
Jbg.
Isto tako, kad sam doma, među ljudima svojim, često se ulovim kako im ne mogu objasniti da moj pojam problema nije kao i njihov.
Ne zmaram se običnim problemima.
Ako je problem mali i rješiv, treba ga riješit.
Ako je problem neriješiv, ne treba se zamarati- to nisu točno moje riječi, nego riječi pametnijih ljudi od mene,ali shvatio sam poantu.

E da, i htio sam pisati još o bradi.
Imam bradu!
Nije to mala stvar,jer sad znam da mi je to bila neka želja, valjda potajna.
Samo sam je pustio, u Poljskoj, neka raste.I takav došao doma.
Možda je to rezultat svih onih brijanja u Hrvatskoj da lijepo kao izgledaš na poslu.Obrijan i savjestan radnik.
Ma!
Nakon toga i žena mi rekla : nemoj se ni brijat!
Ja reko, hvala!
Neki ljudi vele, super ti je brada, neki pitaju kad ćeš se obrijat.
A meni super.Iako je sijeda već i malo me postara, nema ništa ljepše o promišljanju svijeta i rukom prolaziti po bradi.
I kao malog zvali su me filozof.
Sad imam i bradu!
To su sitnice koje život znače, jer meni je i brada donijela neku sreću.

Čak sam si ispunio i onu glupu želju, da probam ono iz američkih filmova.
Da vidim jel to istina, ono kad dođeš doma i natočiš si viski u čašu.
Slučajno( a slučajnosti ne postoje) za rođendan mi je netko poklonio viski.
Stajao je nekoliko dana doma na regalu, jer ja ne pijem viski.Nisam ga nikad pio.
Bio je zaboravljen. Otišao sam opet u Poljsku i kad sam se ponovo vratio doma,otvorio sam viski.
I da, sad ga pijem.
Onaj rođendanski sam popio, sad sam si kupio drugi.
Nisam baš sam strusio sve, netko mi je malo i pomogao:)
Ne kužim se u marke viskija, ali probat ću ih sve.
Kad mi paše,pogotovo kad doma kuham nešto, što isto prije nisam nikad radio.
Puno sada toga ima što prije nisam.

Ovo je post s bradom
Sad ću si naočit viski,zapalit, onda ogulit krumpir da ga ispečem s kobasama.
I još jedna rečenica iz Poljske, ovaj put koristit ću one navodnike s početka posta:
"Život je lijep!"

Sad sam smislio naslov za post!

Živjeli i svako dobro vam želim.
Sretan Božić i puno zdravlja prije svega.
U svim narednim danima.

Lp
od belatora



EDIT ili BONUS ili kak već....
Sad sam vidio da nisam napravio onaj treći post,trebao je bit odma nakon Norveške.
Onaj iz Poljske,al sad je gotovo,pa evo malo fotki bar nekih.

Snimio sam tamo i "Bol na Wisli" šetajući preko Wisle prema centru Varšave.....

I ajd da i ja imam konačno jednu avionsku pravu fotku.To sam si valjda isto potajno želio, da vidim te oblake odozgo :))



I jedna od par lokacija gdje sam spavao.Ova je bila prva, u stanu tamo negdje iza katedrale.Kasnije je bilo još na tri razne lokacije.


Post je objavljen 20.12.2016. u 13:23 sati.