...joj kako sam uživala svaki puta kad bi mu se utopila u zagrljaj....
Naša su se druženja nastavila...
Kavice i poljupci...
Držanje za ruke...
Kao i poruke i pozivi..
Ja sam se svakim danom sve više ogoljavala a on je pruno pričao.
Jako puno pričao a premalo govorio.
Ja sam čekala...
I uživala...
U svakoj sekundi..
U svakoj sitnici pažnje...
A zagrljaji...
Uffffff napokon mi se ostvarilo ono da se utopim u nečijem zagrljaju...bez obzira na kile bez obzira na pete...tako sam se sićušno i zaštićeno osjećala u njegovom zagrljaju...
Širila sam sreću i veselje gdje god sam se pojavila.
Moj je osmjeh sreće bio zarazan.
Kome sam god stigla sam ispričala sretnu vijest..
Da sam happy...
Da sam u vezi...
Da ja, Mala Li imam DEČKA...
Ooooo, da, u 44-toj sam sretna jer imam dečka?
Mhm...
Nekako sam između redaka osjećala da je samo pitanje trenutka kad će se desiti neko sranje...ili kad ću ga ja osobno napraviti...
I onda bih jako brzo odbacivala tu ideju tu misao i uvjeravala se da nije moja...da imam i ja pravo na sreću.....
Post je objavljen 14.12.2016. u 13:20 sati.