eno oni dezerter Plenković je odlučija dat onim štencima iz zajedničkog im legla priliku da završu ww2, metit će u raspravu neki zakon da se osude svi zločini i totalitarizmi, pa će se Plenki sa svojin razbojnicima odreć poglavnika, a ova nesuvisla žgadija, od koji se barem pola stidi priznat da su u stvari četnici, e oni se neće tit odreć maršala i njegovi zločina, pa će in onda u tome pomoć Pupijevi četnici, onaj talijanski fašista šta glumi partizana, i još neki, i drugi svjetski rat će se nastavit i dalje
već vidin objektivne hrvatske medije, zapjenjenog Zorana Pusića i Vesnu Teršelič, Vilija Matulu i Uršu Raukar, Žarka Puhovskog, Markovinu, Klasića, Stipu Mesića, i Budu Lončara, kako zapjenjeno brane uspomenu na maršala, kako nam još jednom oduzimaju priliku za normalan život, i žrtvama pravo da nađu svoj mir
moja pokojna baba je imala, osmero dice, u to vrime je bio takav običaj, ljudi su imali puno dice, nisu imali auta, mikrovalne, ajfone, ni hugo boss trenirke, ali su eto imali dicu
nije bilo lako u onom vrimenu poslin rata, prvo talijani, pa švabe, i na kraju partizani, sve su odnili, nije bilo ničega, nekako su se ona i did dok nije poginija borili da ta dica stasaju, a onda su jedno po jedno odlazili u daleki svit,
iz tih naših južnih krajeva se uvik odlazilo, ako ne virujete meni pitajte Gea ili Tigija, škrta je to zemlja bila, uvik se kuća doli gradila na kamenu, pa bi čovik ubija boga u sebi, za iskopat temelje, jebiga ono malo zemlje šta je ima tribalo je ostavit za bokun vrtlića
inšoma svih osmero dice je otišlo, trbujon za kruvon, petero u australiju, jedno u njemačku, i dvoje u druga mista u hrvatskoj, tako da nama doli nije ništa čudno šta ljudi odlazu, odlazu već pokoljenjima, po drugin državan, kontinentin, brodovin, jednostavno odu
bija san sinoć na advent, sve je šareno, puno svita, svi mantaju bez veze, brez ikakvog cilja ka muve bez glave, guraju se smrzavaju, i ja s njima ka mona
onda san uteka u kafić na toplo
ljudi osjećaju potribu za zajednicion, za pripadanjen, jer koji bi drugi razlog bija da se kupu tamo, nisu valjda loše kobasice i kuvano vino
pa se eto neko sitija da in ponudi taj surogat zajednice, ono ka ajmo svi vani advent je
je mi sigrno ne bi znali da je advent, da nan nisu rekli i da nisu metili kućice s lošin kobasicaman i kuvanin vinon, mislin mi smo inače poznati ka retardirani
nekad je najlipše u adventsko vrime bilo u Dubrovniku, nalazili smo se u kafićima, doduše svi smo se poznavali šta doli i nije bija neki poseban problem, i onda bi pivali, ka ljudi, ka zajednica, svaka treća runda je bila kućna, a mi smo bili ljudska bića, okrenuta jedni drugima
sinoć san vidija gomilu zombija, koji su bili tamo jer se tamo ide, koji nisu imali pojma šta bi tamo sa sobon, niko nije zapiva i kuća definitivno nije okrenila rundu
eto bija san i ja na ti advent, i neću više ić
već se vidin kako ću jednog dana unucima pričat, kako san ima prijatelje, s kojima san piva, igra balun, naganja fureštkinje i one druge, pija i zajebava se, a oni će me rašireni očiju gledat i pitat a dida šta je to prijatej
Post je objavljen 11.12.2016. u 10:14 sati.