Dok sam čitao knjigu koju sam napisao, ometao me mlađi brat. Tek mu je tri godine. I dok sam čitao, stalno me nešto pitao. Igrao je jednu igricu i svakih pet minuta morao sam prestati čitati i njemu pomoći nešto izgraditi u toj igri. Nešto skroz nebitno. Makar je to samo trajalo trideset sekundi. Počelo mi je ići na živce jer nisam mogao čitati knjigu na miru. Na kraju sam shvatio da je tako s nama i s Bogom. Mi Boga stalno nešto tražimo i, dok nam on popravlja jednu stvar, mi već tražimo drugu. Pa onda tražimo još i još. Nikako da ga pustimo na miru da završi prvu stvar. E, sad zamislite da imate milijardu dijece koja vas svakih pet minuta nešto trebaju. Vidite koliko je on zauzet. Pa reče lud čovjek: Pa on je bog. Što, da sad prestanem moliti, zar je to to što želiš? Ne, nisam rekao da prestaneš, ali, daj, počni više nešto sam raditi. Nemoj stalno čekati Boga da ti on sve sredi. Nemoj biti toliko lijen i bezobrazan. Nemoj baš za svaku sitnicu tražiti Boga za pomoć. Zamoli ga za snagu i vjeru, ljubav. S pomoću njih sve ćeš ostale poslove moći dvaput obaviti. Budi strpljiv. Pomoć će doći.
Post je objavljen 06.12.2016. u 11:13 sati.