Marketing
JOŠ SAMO VEČERAS
Još samo večeras
Izmožden od posla legao sam u 19.30h.
Probudio se pola sata prije ponoći,
- prošetao.
Ulice su zaudarale na jeftinu zabavu
i još jeftinije vino.
Mladež je drinkala po parkovima.
Jedna postarija žena
podigla je s tla svog krupnog
i prilično nacvrcanog brkatog muža
te ga čvrsto primila pod ruku.
«Sam si si kriv», naglasila je gledajući me ravno u oči.
Na uglu, kod Varteksa (sadašnjeg Müllera)
taksisti su cimali za rukav Dragu Diklića.
«Nema više pravih Zagrepčanaca
sve sami Turopoljci»,
mudrovao je mali ljigavac Zg taksija.
Sebe je
očigledno
smatrao
pravim Zagrepčancem,
ali bio je običan gad,
bivši krimos, pakšu
dno dna...
Drago na to ništa nije rekao,
no ljigavac je ustrajao s familijarizacijom:
«Malo ste si popevali sa društvom, ne?»
Drago ponovo ništa nije rekao,
nije se čak ni osmjehnuo,
ispustio je nešto kao
mhhhhhhh...
i pogledao na sat.
Na Katedrali je odzvonilo
01.00.
Uspeo sam se Bakačevom.
Neki tip stao je pred vratnice velebnog božjeg hrama
raskrilio ruke, podigao pogled u visinu i glasno zavapio:
OH, BOŽE ZAŠTO SI ME NAPUSTIO?!!!
Zatim je povratio.
Martinje 2010.
Bio sam trijezan već mjesec dana
i nije mi bilo na kraju pameti
da posrnem.
Ušao sam u stan
i natočio si sok od
aronije.
Upalio tv i gledao reprize...
muzika za ugođaj: Drago Diklić, Još samo večeras
Post je objavljen 29.11.2016. u 10:27 sati.