- mama, stavi mi baterije da mogu ovo svirati - jedva nosi tatin efekt za gitaru, jer je težak i nespretan.
- Fran! pazi da ti ne padne na nogu. to je tatino, treba mu za posao, nije igračka i ne može se svirati.
to nije instrument za sviranje. zove se efekt i mora se uključiti u električnu gitaru i pojačalo.
- uključi mi, mama, da sviram, pliiiiiiz! - spusti ga na pod i počne okretati gumbiće.
- ne znam ti ja to uključiti. pričekaj tatu da dođe s posla, pa pitaj njega, okej. -
malo je vrtio je gubmiće, stiskao pedalu, ali kako se ništa nije događalo brzo mu je dosadilo.
- moram čekat tatu. - zaključi sam - kad dođe tata pitat ću ga da mi upali, pa ćemo svirati i ja ću okretati ove gumbiće. -
- dobro, Fran, a do onda pusti, molim te, da još nekaj ne pokvarimo. - svašta mi njemu dozvoljavamo, ali ne želim da se igra s opremom koja je potrebna za posao.
čim je muž otvorio vrata skoči on na njega i primi ga za ruku:
- tata! ajde mi uključi ovo i stavi gitaru da sviramo, ajde tata, molim te, mooolim te! -
i, stvarno, evo ga, nije mu bilo teško, donio je i pojačalo, jedno manje s kojim ne radi često, pospojio sve te kablove objašnjavajući mu gdje što ide i kako se uključi, sve to montirao u njegovu sobu na tepih i đem sešn je započeo:
- ali, tata! treba mi trzalica! - izjavi ovaj ko neki stručnjak.
igrali su se tako više od sat vremena, što je čudo, jer inače ima puno kraću pažnju za bilo kakvu aktivnost.
isprobavali sve zvukove: reverb, za koji sam ja rekla da je jeka, pa sam se povukla, distorziju prepuštajući baratanje stručnim izrazima pravom stručnjaku: corus, flenger, dilej i tako redom.
dijete je na kraju sviralo i pjevalo:
" ide, ide patak na daleki puuuut! " na električnoj gitari, a tata se, ko riba napuhnjača, sve više i više nadimao od ponosa.