Prije nekoliko mjeseci, javi mi se Gurmanka i veli:
- Čuj Zvonkec, mislila sam si kako bih voljela imati kutiju, onak, retro, u koju bih spremala svoje recepte ...
I tako je počelo.
Kad dobijem zadatak koji nikada do sada nisam radila, najbitnija je dobra priprema i razrada plana rada.
Jedino što sam trenutno razradila bilo je to da kutija mora biti poprilično velika, da ne znam gdje ću je naći, da moram pronaći nekoga tko će je izraditi na mjeru s puno detalja koji moraju biti zadovoljeni.
Lajava kakva jesam, rastrubila sam plačnim glasom svud naokolo kako ne znam tko bi mi to napravio, šmrc, jadna li sam, i ja i Gurmanka, koja si želi kuharicu, a ne može je dobiti jer nema tko napraviti kutiju ...
Dok se Random Heart nije smilovao i rekao:
- Daj prestani. Pa šta nisi odmah pitala i rekla da trebaš ? Meni nije teško i znaš da ću ti to napraviti.
- Jel zbilja hoćeš ?
- Pa kad sam rekao da hoću, onda hoću !
Obrišem ja tako svoje suzice, ( žena sve na suze dobije ) i krenem s detaljima koji moraju biti zadovoljeni da bi Gurmanka bila sretna. To jest, prenijela sam želje i zamisli Randomu i na koncu se s njim izdogovarala oko svega.
Znala sam koliko je pedantan i detaljan, pa se nisam ni bojala da stvar neće uspjeti.