Marketing
PJESMA OCU
slika: digital artist
Dragi oče, tvoje gene nosim,
evo, ovdje javno ti prkosim.
govorim o istini agresije tvoje
bio si gospodar bolne duše moje.
Umjesto ljubavi, strah si mi dao,
možda drugačije nisi znao
ili nisi htio,
pa si zato agresivan bio.
Što god od ovog bilo
u meni je tugu ostavilo
tugu u srcu, suze u očima,
ljutnju i mržnju u uplakanim noćima.
Pitanja se u meni i sada roje
više se mogućih odgovora ne boje,
zašto me ne voli moj tata
kad mi zatvara svog srca vrata?
Odgovor od tebe više ne mogu dobiti,
ali mogu ti svoju dušu otvoriti,
o, oče mili i drag,
zbog čega nisi bio blag?
Sad znam, volio si me najviše
i zato moja duša ponekad uzdiše
što mi nisi ljubav pokazao,
već si mi kao agresor u sjećanju ostao.
Opraštam ti, oče,
sve moje samoće,
opraštam ti boli
kad se otac ne voli,
opraštam ti što si dozvolio mom mužu,
da po želji može imati ruku dužu
i dignuti je na moje lice,
posramiti moje ljudsko biće.
Agresoru si me tajno podao,
a zar nisi, oče, znao,
da mi od vas treba ljubav,
zar ti je takav bio zaborav?
Neka, neka, oče,
prošle su samoće
i stid od potlačenosti
sjetila sam se osobine; oprosti!
Opraštam tebi i mužu
agresiju dužu
svom voljom i snagom vam kažem,
s agresijom se vašom ne slažem.
Zadnji put vam ponavljam
svoju slobodu od vas proslavljam,
ispred straha hrabro stojim
i više vas se nimalo ne bojim.
Stvorila sam drugačije gene
ne možete više doprijeti do mene,
a da i vi spoznate što je milost,
iz srca vam šaljem oprost.
Znam da me, oče, možeš vidjeti,
hoćeš li se postidjeti
i reći mi “dijete, oprosti,
i u mene ima milosti”?
Ponekad te u snovima vidim
i ničega se pred tobom ne stidim,
samo da znaš, svejedno mi je sada,
tek, u meni tinja tiha nada,
da je moglo i drugačije biti
i da nisam morala gorke suze liti,
već živjeti zadovoljstvo i radost
provodeći veselu i sretnu mladost.
Što si to u mene utkao, oče,
kad je u meni bilo toliko samoće,
možda agresiju ljudskog roda
ili pojam riječi “sloboda”?
Možda si ipak slobodu utkao
onoliko koliko si znao,
pronašla sam tvoje dobre gene
i voljela bih sada, da si pored mene,
da ti pokažem kako se živi ljubav
kad čovjek nije kriv, već prav.
Nema više samoće,
volim te oče,
moja duša uzdiše
a nema ni prkosa više.
Samo je suosjećanje ostalo
od mene je dobro ljudsko biće postalo,
tome je i tvoja ljubav doprinijela,
da me životna stihija nije odnijela.
Sam život je gospodar
i svakom dodjeljuje milodar,
nadam se, oče, da ti je sada milo
što me je tvoje biće stvorilo.
napisano: 03.03.2013.
http://www.digitalne-knjige.com/jotanovic3.php
ISBN zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem
978-953-8100-20-8
Sva autorska prava pridržana.
Ni jedan dio ove knjige ne smije se reproducirati ni prenositi ni u kakvom obliku niti ikakvim sredstvima elektroničkim ili mehaničkim, fotokopiranjem, snimanjem ili umnažanjem u bilo kojem informatičkom sustavu za pohranjivanje i korištenje bez prethodne suglasnosti vlasnika prava.
Post je objavljen 30.10.2016. u 17:16 sati.