Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/kakotikupus

Marketing

u autobusu

sigurno se stariji blogeri (kojih je btw priko 98% prešlo 50.) sičaju engleske serije u autobusu. oni mlađi to neće pamtit jer su u to vrime morali poslin crtanog ić spavat. ali ta su vremena prošla. sad oni priko 50 idu spavat nakon šta odgledaju sulejmana a oni mlađi, pošto ionako nemaju šta činit, cili noć igraju igrice. no kada su putovanja u pitanju uvijek se prepričavaju utisci sa istih. pa smo tako šefika i ja došli puni utisaka sa puta u zege.

prvi put, nakon duuugo vremena san iša na put u ulozi putnika. lipo, rasterečavajuće, moš gledat krajojik, vidiš šta inače ne bi kad si vozač, ne moraš mislit...nirvana. e ali, kako u svakoj priči ima neko ali tako i ova ne more bit idealna, a kad bi i bila ne bi bila interesantna.

daklem, krenemo mi na put prema gore sa jednim putnim kombijem kojem se grijanje pali tek kad kazaljka na celeru pokazuje priko 120, aj dobro, nije bed još je toplo debota za kratki rukav, lip krajolik, jesen pokazuje čari svojih boja, milina. ali, s nama putuje i šefikina sestra i to na prvom sjedištu tuđeg auta. oma na početku smo se složili da je ona jedini nepušač i da se ima povinjivat volji demokratske večine šta znači da je popušila :)

vozimo se mi tako kad u neko doba reče šefika: '
- dobro je šta sidimo izad.
- kako to misliš?
- da kako! jebate ova moja sestra ne uvlači jezik, da se ne čuje motor glavu bi mi napunila.
- kako moš tako? pa sestra ti je?
- jebe se tebi ti ionako slabo čuješ pa te boli kurac šta neko sluša svakojake nebuloze. toliko sam novog saznala da sam se zapitala jel mi živimo u istom gradu.
- ali moraš sve čut.
- ufuf!

u zege je bija fin sunčan dan, atmosfera fantastična iako je povod bio tužan, pogreb. a jebiga! sljedi povratak. seka ostaje u zege, super! put nazad bi moga proč u miru i tišini :) jedva kupimo karte jer, petak je a ide i dan mrtvih. kako nije bilo drugih karata dobijemo one na zadnjim sjedalima, opet, uzmemo dvi 'špice' za poputbinu, ukrcamo se u bus i krenemo. kad je kondukter doša čekirat karte vidi da sidin po sredini zadnjih sjedala pa me pita jel mi udobno i još se ispričava da je sve popunjeno pa da nismo mogli dobit bolja mista. ništa zato, ovako mi je baš dobro jer iman di ispružit noge. kažem mu.

- jebate koja si ti faca kad ti se kondukter ispričava šta nije bilo boljeg mista.
- a šta'š. pripozna čovik da san ja pero od formata pa da ga ne ogadin.
- kako to misliš?
- a tako šta ću ovi naš put objavit u medijima.
- a ja mislila kako smo mi najstariji putnici u busu, viš da je pun bus studenata.
- a je imaš prav, idu dica doma za vikend, je.
- blablablablablablablablabla...
- šta ti tamo pričaju?
- ne razumin ih sve, a koliko san razumija pričaju o putovanjima.
- jel? očemo mi otvorit jednu 'špicu'?
- aj, dug je put.
- blablablablablablavblablabla...
- šta kažu?
- ona kaže da ove godine ide u berlin, a on njoj odgovara da mu je berlin jedan od najlipših gradova, pun nočnog života.
- gutgut...
- ostavi šta i meni, nemoj sve popit.
- neču, ima još jedna, a nismo stigli ni do macole.
- blablablablablabla.....
- dismo?
- evo nas taman prolazimo pored otočca.
- u jebote, otočac! sva sriča da idemo busom. hahaha
- blablablablabla...
- šta kažu?
- ona njemu kako je bila u barceloni, a on nju pita jel kad bila u banja luci.
- vidi ovoga do mene. bidan momak zakrmija al mobitel ne ispušta iz ruke.
- šta'š, stisli smo ga ukraj.
- blablablablablabla....
- šta kažu?
- sad ona njemu govori kako je bila u amsterdamu i kako joj se grad pun o svidija.
- u jebote! a ja u njihovim godinama išla samo do trsta!
- evo ga, macola.
- jebate šta se ti snalaziš. i to bez gps-a.
- ja san ti stara škola. kartu čitaj-seljaka pitaj.
- dobro se obuci da mi seljak ne nazebe. hahaha
- ae, da mi nisi stavila vunenu kapu moga bi se jebat.
- hehe :-P
- amo svi u autobus, krečemo.
- di smo sad?
- evo skrečemo na lokalnu cestu udbina-gračac-knin.
- blablablablablabla....
- šta kaže?
- sad on nju pita jel kad bila u beogradu.
- a jebate, šta oni studiraju? zemljopis!
- to još nisan sazna.
- di smo sad?
- još malo pa ćemo proč knin.
- blablablablablablablabla....
- a u pičku materinu ovi je gori od moje sestre!
- je
- šta kaže?
- sad ona njemu govori kako će ić u kanjon sutjeske.
- jebate, još i planinare!
- nije, nego ide sa roditeljima.
- ja nikad nisam bila na sutjesci.
- ja jesan.
- kad?
- sa eskurzijon u osnovnoj.
- ti si bija na sutjesci, a ja nisan :(
- otići ćemo i mi....jednom.
- aj dobro. di smo sad?
- prošli knin, sad će vrlika.
- blablablablablabla....
- daj onu drugu 'špicu'
- pčplp....gutgut.
- barba, jesmo li prošli sinj?
- još nismo.
- zakurac ovoj dici gps kad ne znaju di su.
- a šta'š još su mladi.
- blablablablablabla....
- a jebate di se ovi gasi.
- u splitu. evo ćerce sad smo ti za par minuta u sinju.
- aj falin te bože. zamisli da smo sa ovima morali do dubrovnika?
- ae, i da još povedemo tvoju sestru.
- aj ne pizdi :/

Post je objavljen 29.10.2016. u 12:22 sati.