Pozdrav svima.
Ljudi moji, što je danas divan dan. Obožavam kišu! Iako sam ustala u pola 5 ujutro da bih stigla na bus i faks, osjećam se toliko odmorno. Kiša je čudo.
Kao što sam pisala u prethodnom postu, moj motivator me pozvao na kavu. I otišla sam. Prvi puta u životu da nisam odmah nakon poziva 'spalila' nekoga.
Dogovorili smo se kad i gdje, a ja po prvi puta u životu nisam bila nervozna. Totalno opuštena. Pričali smo o svemu, faksu, životu, dečkima, djevojkama, ... Otrkio mi je da volontira, tako da kada se upišem, volontirat ćemo zajedno. On je peta godina fakulteta, sve daje u roku i ne znam zašto, ali meni to dosta govori. Nisam već duže vrijeme upoznala zanimljivijeg dečka. Možda se rodi neka ljubav iz ovoga svega, tko zna. Bilo bi mi drago jer bi uza se imala nekoga tko će mi uvijek pomoći, barem mi se sada tako čini.
Sada je vrijeme za učenje, polako krećem. Do čitanja
Post je objavljen 10.10.2016. u 19:29 sati.