Jučer sam se nakon dugo vremena sreo i šetao s frendicom koja je već nastupala okolo s predavanjima na kojima je prikazivala dijapozitive s putovanja i usput pričala o traganju za smislom po Indiji. Postavljao sam joj pitanja, pokušavala je odgovarati, ona je tamo i spavala s fotićem, zanimljivo joj kako se može tako nehajno s pasa okidati, kaže dobro bi joj došle takve fotke za jedan projekt koji je vodila. Pričali smo ozbiljno, opisala mi je i zdravstvene probleme i probleme na poslu na kojem zarađuje novac za preživljavanje. Palo mi je na pamet koliki imam postotak besmislenih postova, no i oni o nečem svjedoče, zar ne?