Marketing
PAGAR
Autor Veseljko Šeparović Spušćali smo se prima poju od Vrbovice kad Morica napelila uši, je niko gre prima nama, nika žena, na jednu desetak metri od nas stala je prid stranu da može pasat ogota. Vidimo je sva oznojna i zapihana. --Što je sad moja Frane? Pita mi je meni mat jer je vidila da se ništo dogaja. -- Jesteli mi digod vidili onega mojega pasa od Pagara? -- Kojega Pagara?Pita meni otac tetu Franu. --Tovara, uteka je ima dvi ure išćin ga i nikako ga nać. Išla san ga naprtit a un uteka, pratila san ga do u Trne (jedan dil Vrbovice) tu san ga izgubila iz vište i ni ga i ni ga. Ćapat će mi dva kosora po škini kad ga najdin. –Govori teta Frana sva uspihana i oznojna. --Nismo ti ga nigdi vidili ovamo moja Frane moreš se slobodno vratit bit će digodira indi – Govori meni otac. -- Pasji Pagar imala san ništo posla doma morala san bit za 10 uri u Luci, jeli vidite koja je sad ura i nisan ga još našla.--Govori teta Frana jidno i na glas da je možeš čut do na drugu stranu Vrbovice. –Jesi li vidila u Musića Kalac, možda je žedan i bit će ti uteka tamo, tu ti je jedna kamenica od desetak litar puna vode i živina se tu znaju doć napit. – Reče mi otac. --Nisan moj Ante- Reče teta Frana. -- Danu pogledaj tamo možda je iša se napit, a kad si mu zadnji put dala pit? --Pita otac tetu Franu. --Jučer popodne--Odgovori teta Frana. -- I ti biš utekla kad ti se nebi da kogodira napit a bila žedna i ovi zvizdan ovako upeka. Nismo bili puno largo od Kalca i bi je odma do puta. Teta Frana je išla pogledat jeli Pagar tamo. Kad odjedan put čujemo huku gotovo je –Užeglo se more-. Boga, gospu ko te jutros osedla i Pere što te kupi, nećeš ti meni činit dezordine, ćapat ćeš ti meni opet dva kosora po škini. Po huki odma smo znali da je teta Frana našla tovara. Grubi riči za majku milu kad bi ja tako beštima ja misli da bi me mat vezala za tisak u konobu i držala bar 5 dan. -- Nemoj ga sad tuć - Viče meni otac. - - Viš da je bi žedan. – Uzvrati otac. -- Imaš pravo –Reče teta Frana. Držeć ga za oglavu da ne bi opet uteka. Teta Frana ja sa ćuti da je sva zadovojna što je našla tovara i kalmala je su grubin ričima. Otac i mat su joj dole di je bilo parićano za naprtit pomogli naprtit i išli ća smo put Luke. Kad smo se rastajali teta Frana se zahvaliva momu ocu – Hvala ti moj Ante što si me naputi za nać moga Pagara i znaš kad te vidin uvik ću ti se lipo javit. Ma ni meni otac ni osta dužan i žvelto odgovori teti Frani – Ukoju se bekariju to može prodat za kupit boku mesa.
Priča iz mog libra: "Timbar moga ditinstva"
Post je objavljen 28.09.2016. u 20:36 sati.