nedugo smo nazdravljali.
bilo je to neko drustvo, bili smo vani,
isto mjesto, druga rulja, novi ljudi.
i sad dode trenutak nazdravljanja,
ok,
kaze covjek, za snove.
i tako i bi,
nazdravismo za snove.
jako mi se dopalo, prvi put cula
netko nazdravlja za snove.
que divnoooooooooooooo.
A
i zato evo ovo za snove, stvarne i nestvarne:
Sanjao si. Retko, ali si sanjao. I to baš taj san. Jedan jedini. I eto, ostvario ti se.
Tako i treba sanjati. U ograničenim količinama. Snovi su frka živa.
Što ih više imaš, više ti ih ostane neostvarenih. To pouzdano znam.
Pa eto, mogu ti reći da mi nedostaješ i večeras. Ništa više nego prethodne večeri.
I ništa manje od sledeće večeri. Ali neću ti to reći. Naravno da neću.
Osetit ćeš ti to već sama. Kao što i ja osećam da negde nekome nedostajem.
Đole
Post je objavljen 21.09.2016. u 15:34 sati.