Drug Patak je došao u petak ujutro i izrezao naših 15 metara drva.
Petak popodne sam provela unoseći drva zajedno sa svojim đuvegijom.
Dok je imao inspiracije. Poslije nastavih sama...
Subota je protekla u mojem unošenju drva u tri faze. Ujutro, nešto kasnije i poslije ručka.
U međuvremenu se nanizalo milion i jedna stvar za uraditi: veš pokupiti, pa posložiti, pa odvojiti za peglanje.
Popodne sam provela na izvannastavnim aktivnostima djece: druženje djece i roditelja u Adici.
Čak sam igrala i graničara.
Koljena su mi klecala dok sam pretrčavala od granice do granice.
Ali, Irinin pogled je bio molećiv: sve mame igraju, moraš i ti, mama. (ukupno sam izbrojala 4 mame od 16).
Pred mrak smo stigli u Kaufland. Pa u novotvorenu BIPU, jer takav je red...
Obamrla sam došla kući u 20.30. Čekala me perilica, veš, pas i kupanje.
Danas je bila nedjelja.
Đuvegija je krenuo unositi drva dok sam ja ispijala svoje zrno mira za kompom.
Čula sam drva kako tupo udaraju u tačke, natakarila kosmodisk, i izjurila kao strela da unosimo zajedno.
Vrijeme unošenja drva: ujutro, poslije ručka, i čitavo popodne i predveče u fazama.
U međuvremenu: veš, pa posteljina.
Moj dragi je poslije ručka malo odmorio.
Ja sam sama unosila drva.
Ruke su mi trnule pod težinom cjepanica, ali ja ne odustajem. Za mene je drvo svetinja.
Kad unesem drva, može i smak svijeta.
Uvečer ga je, sam mi kaže bilo sramota koliko sam drva unijela sama, pa je, kad sam po četvrti put vezala kosmosik ustao i krenuo za mnom.
Niz ulicu je šetao komšija Đorđe, zastao i tugaljivo pogledao u pravcu mog mužjaka rekavši:
"Hvala Bogu pa danas imaš ženu da ti pomogne..."
Ja otvorih usta da opsujem...
Đorđe je bio brži: "A, šta bi ti da je on otišao na pecanje? A?"
Htjela sam podići cjepanicu i munuti gada posred tintare.
Pomislim da nema smisla - odrobijala bih ga ko' pravo čeljade.
Ušli smo u dvorište oboje smijući se…
Zaključak ove tužne pričice se nameće sam po sebi: prvi je taj da nam se emancipacija obila o glavu. A, drugi je posve jednostavan: sve je stvar percepcije – kako komšije Đorđa, tako i moje.
Nema više.
P.S.
Na ulici je ostalo još 5 metara drva. Sutra će kiša. Ja ću tužno gledati kako pada po neunešenim drvima.
Nastojat ću zauzeti pozitivan stav. Tako to rade emancipovane žene.
One, čiji se pogled ne zamuti i stav ne promijeni radi jednog običnog muškog usputnog mišljenja.
Post je objavljen 18.09.2016. u 19:32 sati.