Pozdravi i dobrodošli na moj blog. Ajmo se pretvarat' da ne kasnim s postom. Može? Hvala.
Današnji dan mi je idealan za pisanje na ovu temu jer pada kiša, sve je sivo i tmurno, ja sam umorna, a imam toliko za učiti jer me čeka ispit u utorak. No, u pauzi, tipkam ovo.
Što me razveseli?
Psi. Mogu biti toliko tužna i nikakva, ali kad mi priđe pas, bolje mi je. Bilo koji, dovoljno je da me pogleda velikim okicama i ja sam bolje. Dobro, ok, i hrana. Nešto slatko, npr. sladoled, oni kiselkasti gumeni bomboni, čokolada. Dobro, okej, bilo kaj slatko. Ili slano, kad bolje razmislim. Uz to mi daj i neku dobru knjigu, kavu, dekicu i pusti me tri dana na miru. Onda sam vesela.
Dečko isto, ako donosi nešto od ovog navedenog. (Šalim se, dragi.)
Dobra serija ili film isto pomaže, ali sve je ionako stvar razloga zbog kojeg mi treba nešto da me ''digne''. Nekada može pomoći samo pusa, a nekada ni ovo sve u kombinaciji. I to je potpuno okej. Trebamo imati i takve dane, samo ne dopustiti da se pretvore u mjesece.
Sada za ozbiljno, najviše, ali najviše od svega me veseli činjenica što imam osobe koje me vole u takvom stanju još više nego što me vole nasmijanu i dobro raspoloženu i koje su spremne napraviti sve da se osjetim bolje, koje razumiju i suosjećaju. Koje nisu sebične. Veseli me druženje s njima, razgovori o ozbiljnim, ali i o najmanje ozbiljnim temama. Opuštanje s ljudima koje volim. Tu leži ključ (mog) veselja.
Kaže se da je veselje u malim stvarima i ja stvarno živim taj ''klišej''. Više me vesele sitnice koje netko drugi ne bi ni primjetio nego nešto što se planira godinama i što se skupo plaća.
Što vas veseli?
Do čitanja!
Post je objavljen 18.09.2016. u 17:13 sati.