Nedostajanje... Ubija me... Čežnja za tobom ne prestaje, a već sam umoran od ove šutnje i ljubavi koja nikud ne vodi...Sve bih dao da mi dođeš. Da me zagrliš, da me ne pustiš, da me voliš. Da mi već jednom pokažeš kako sve ovo ima smisla... Ako me uskoro ne spasiš, izgubit ću se u svojoj tuzi... Čudno je kako bez obzira što napravio i što pokušao da zaokupiram svoje misli ti nađeš put do njih i nedostaješ mi...Nedostaješ mi svakog dana, svakog sata ...Niti ti niti ja ne znamo kako odustati jedno od drugoga, ali ova agonija ne vodi nigdje. Ne mogu više sam, jer trebaš mi... Samo dođi, primi me za ruku ... ne čekaj više. Zaslužili smo da riskiramo zbog nas..Ne želim i ne mogu više biti bez tebe... Ova ljubav bi trebala biti jednostavnija, jer nikada moje srce neće naći drugo utočište sreće. Nemoj ga više mučiti ovim nedostajanjem. Tuga je težak teret i sve se teže nosim s njom....
Nedostaješ mi jako....
Post je objavljen 08.12.2016. u 23:41 sati.