SDP-ovcima koji se sad dure i ljute na one koji nisu izašli na izbore i dali im glas:
Razni ljudi imali su razne razloge da ipak ne glasaju. Imam li npr. ja, koji sam bio politički i društveni aktivist od 1985, angažirao se, nekad malo a nekad vrlo intenzivno, na stotinama akcija za ovakav ili onakav boljitak društva, pravo jednom reć "E sad mi je dosta - jednostavno nema nikog vrijednog da mu dam glas?" Što sam recimo sad prvi put nakon 1986. napravio?
SDP većinu zamisli iz "Plana 21" nije ni pokušao ostvariti, kapitulirao je pred desnicom povlačeći građanski i spolni odgoj, Mornar je ljubio skute nadbiskupu, Milanović je pobacao iz stranke neke od najboljih ljudi, ponaša se bahato i nasilnički, šenluči sa čardaklijama i time pljuje na Predraga Matića, nema blagog pojma o temama svjetske politike danas, nema ni minimuma strateškog mišljenja (pa makar i lošeg!), ne bi dodirnuo običnog radnika ni štapom, nabrali ste hrpu korupcionaški afera... Stranci njega i njegovih poslušnika glas ne dam, točka. A eto, nisam htio dati ni klerikalcima iz Mosta (iako mi se sviđa Dobrović, koji je vodio listu u mojoj IJ - samo bojim se da će njega HDZ prvoga maknuti ako bude mogao iz vlade, kao što bi i SDP-ova vlada maknula njegov program postupanja s otpadom), ni ŽZ, o Bandiću da i ne govorimo, ni Pametnom zato jer su tehnokrati i kapitalisti.
Dakle, ovoga puta sam ostao doma. Ne, nemam ja prevelika očekivanja. Da parafraziram jednu svoju omiljenu književnicu: "Da sam se i dalje smanjivao, da bih prilagodio svoja očekivanja političkoj ponudi, na kraju bih posve nestao". Niste nikad bili nešto osobito, ono, plus dvojka u doba Račana, ali ovaj jad više nema nikakvog smisla. Argument "ipak smo bolji od HDZ-a" više ne pali.
Post je objavljen 13.09.2016. u 17:10 sati.