Jedanput sam davno pročitao jednu izreku koja glasi 'Ako šutiš čuti će te samo onaj koji te voli'.
i e...
jesam sve reka...
i šta sad...
u ovom ludilu
ogromnom količinom riči
uzalud izgovorenih
jutros me je probudila
tišina...
ne naglo
polako
i sjaj sunca kroz ponistru
i smješak
koji je vrebao da se probudim...
a ja oprezan
a ona niti 'Dobro jutro'
ni ' očeš kavu'
čekaj jel me zajebaješ
i ja kažem 'Dobro jutro!'
a ona se samo nasmije...
Post je objavljen 09.09.2016. u 21:26 sati.