Napisala sam u sklopu izazova kojeg ispunjavam na svom blogu, pa prenosim i tu. :)
Svi mi strahujemo od nečega. Čak se i oni najhrabriji (i oni koji se prave takvima) u dubini boje. Moram priznati da se ne bojim visine, pauka, osa i ostalih letjelica. Ono čega se najviše bojim je SAMOĆA. Ne volim biti sama i ne želim nikad ostat sama. Ne mislim na samoću u sobi tj. onu trenutnu. Već ne mogu zamislit da ostanem bez prijatelja. Oni su mi najveća obitelj i podrška. Svi smo mi stvoreni da volimo i budemo voljeni.
Zato se trudim biti dobra, poštena i iskrena osoba. Nikada nisam nekom s namjerom išla napraviti loše. Vjerujem da su pravi prijatelji oni koji su uz tebe bez obzira na sve i koji ti znaju reći kada si u krivu, kada loše postupaš pa i kada se ne obučeš dobro. Pravi su oni koji su iskreni. Zaista volim svoje prijateljice i mislim da će one znati koje su to. Hvala vam što se uz vas ne osjećam usamljeno i što ste dio mog života!