Marketing
suzama l'epim tapete vol.842
...blokirana je i mama ....
Jučer mi je zvonio telefon.
Mama.
"O, joy" pomislila sam u sebi i tako je i bilo...
Javila sam se.
Tražila me da joj jednu od onih torbica što ih je šivala za mene u napadu "iskazivanja ljubavi" pošaljem nazad te da će mi ona sašiti neku drugu.
Whatever.
Ja sam njoj poslala tu koju je tražila skupa sa časopisom sensa, DMovim novinama sa kuponima i kremom za vene.
Isto je pokupila prekjučer. I ni mu ni bu.
Jučer je samo rekla "Jooojjj, nisam ti se niti zahvalila"
Toliko o tome.
Nije mi niti javila jesu li novci onih 8000 koje sam uplatila sjeli.
Nula bodova.
A nisam tražila da sama nadođe na to nego sam joj poslala sms da provjeri i javi mi.
Nula bodova.
"Jooooojjjjj, a danas nije petak!" rekla je "ja zovem da vidim jel ti se sviđa ta nova torbica koju sam ti sašila a nije petak"
I to je bilo to od "normalnog" razgovora....
Malo smo pričale o uvođenju etažnog plinskog grijanja u stan.
Mama je napomenula u više navrata kako su susjedi djeca platila etažno.
I kad me tražila novce
I par mjeseci prije toga..
Sad se odjednom ispostavilo da ranije pomenuta susjeda TEK SAD uvodi grijanje..
No dobro...
Onda je došla još jedna nova tema na tapetu: "Jučer sam bila u banci vidjeti da dignem kredit od 12.000 kuna" rekla je u jednom trenu mama.
"Zaštooooo???" bila sam iznenadjena
"Pa treba mi 20.000 kuna" odvratila je.
Znači od 15.000 je skočilo na 21.000 da bi sad palo na 20.000 
"pa zar ti nije brat dao ostatak?" upitala sam začuđeno
"Nemoj mi ga niti pominjati, došao je tu i izvrijeđao me da sam glupa i niš' koristi! JA nemam nikakve koristi od VAS!" siknula je.
Samo sam prešutila tu izjavu misleći u sebi pa zar nisi pokupila tih mojih 8.000 koje sam ti DALA..no dobro..
"mama" rekla sam nakon duuuubokog udaha "prodaj stan!"
Nakon toga se desila reakcija koju niti u najluđem niti najcrnjem scenariju nisam očekivala.
"PA DOBRO ŠTA JE TEBI???Ja sam shvatila da je tebi moj stan TRN u oku!!!" siktala je
"Mooollliiiiiiimmmmmmm?????!!!" užasnuto sam uzviknula
"Šta moliš? Stalno mi govoriš da prodam stan! Vi ste jedina djeca koja tjeraju roditelja da proda stan!" derala se
"Dobro hoćeš da ti kažem razlog?" pokušala sam isto derući se doći do riječi
Nije se dala prekinuti nego je nastavila:" Zinka je htjela prodati stan i odseliti se u Zagreb blizu kćeri i ona joj nije dala! A ti stalno PRODAJ STAN, PRODAJ STAN!"
"Naravno da ne želi da joj mama proda stan jer ju NE ŽELI u Zagrebu!!! A sad hoćeš li bar malo zašutiti da ti kažem ZAŠTO te nagovaram da prodaš stan?" već sam se derala da me grlo bolilo.
"Zašto?" napokon je umuknula
"Zato da si kupuiš ili kuću ili manji stan u zgradi sa liftom! Pa rekla si da ti je doktorica rekla da ćeš u nekom trenu morati operirati kuk. Uz te stepenice NEĆEŠ MOĆI. I na kraju krajeva, kupi manji stan i od viška para normalno živi!" napokon sam završila
Bila je milisekunda muka i onda "A tko će operirati kuk? To si ti nešto pomiješala"
"čekaj, pa ti si mi rekla da imaš nekakvu osteopaniju da je to tik do osteoporoze da te zglobovi i koljena bole i da ćeš morati operirati kuk." nastavila sam
"Ne, ja to prvi puta čujem!" odvratila je
"Jebo te jesam ja luda ili šta je ovo, skrivena kamera? Il se toliko gubi? Ili toliko LAŽE????" proletilo mi je kroz glavu.
"Nisam zamjenila ali nema veze, prodaj stan, nikome ne daj svoje novce i živi kao čovjek od njih, pa nemoj sitničariti sad. Sebi priušti....."
upala mi je u pola rečenice "A TKO kaže da ja nemam novaca?"
"Pa stalno kukaš kako nemaš za ovo i nemaš za ono" počela sam se osjećati kao da sam u jebenoj seriji Twin Peaks
"Ne kukam ja, TI kukaš, kad sam ti rekla da dođeš rekla si da nemaš za benzin" odvratila je i nastavila "I znaš šta ću ti još reći? TI UŽIVAŠ povređivati ljude i nanositi im bol"
...bila sam u jebenom čudu i bunilu...
"Ha?" bilo je sve što mi je uspjelo izaći iz usta jer je ona brže nastavila
"JA sam te nazvala da te pitam jel da kupim ribu za roštilj a ti si mi svašta rekla ružno i još si na kraju rekla da se sad osjećaš bolje"
Kroz glavu mi je prošao onaj dan kad sam joj sve sasula preko telefona, sve što me 44 godine mučilo, sve što sam skupila i ona je iz svega toga zaključila što? Ne da je možda negdje nešto putem zajebala već da sam joj ja to rekla samo da se nasladim???
"Ti to voliš, ti UŽIVAŠ u tome!!I šta tebe briga za moj stan, to je MOJ stan i ja ću s njim raditi šta JA hoću, nećeš mi ti određivati!!!" izlazilo je iz slušalice no ja nisam slušala...
...bila sam kao u nekoj magli...mama...mama za kojoj žudim cijeli svoj život...
...mama i majčinska ljubav...i što sam pomislila da je napokon nadošla i da će mi ju bar sad malo pružiti...malo te jadne ljubavi...
..krenule su suze, unutarnji mi je glas rekao "pomiri se s tim...ti si jedna od ljudi bez mame...nemaš ju...i s tim se živi" i samo sam kroz suze rekla s pol glasa..
"ma gle, evo želim ti da si kupiš kućicu sa voljenim sinom pa da se lijepo imate s kim svaditi"...i poklopila slušalicu
Tresla sam se....
Sad znam ako ja ne nazovem i ne javim se, ona neće niti prstom mrdnuti..opet će proći godine.
S bratom će se pomiriti naravno u jako kratkom roku...ipak...on je njeno dijete..
...a ja?
...ne znam...možda je krajnje vrijeme da odrastem i očvrsnem i sebi priznam ono što oduvjek znam...
...ja sam SAMA...
Post je objavljen 09.09.2016. u 13:03 sati.