Ja sam stablo jakih grana
u čijoj krošnji
pjevaju samo slavuji.
Vranama je zabranjen dolet.
Nad korijenjem je prostrta
deka od prošlogodišnjeg lišća
na koju svi legnu
kad požele tišinu..
Odlično znam slušati
misli umorne od buke
od gužve i zamora
koji prave ljudi.
Znam kad ni riječ ne žele
prozboriti jezikom
nego samo očima
sve iskazati.
Ja sam stablo jakih grana.
I kad kiša na vas pada
to je samo kiša,
nisu moje suze.