Nek ona nađe mene!Pročitala sam jedan post nedavno,mislim da je suvišno pisat čiji post,jer to već i ptice na grani znaju.Kada?
U petak,pod utjecajem alkohola u trenutku kad san bila u momentu s DSK.Dok je u prostoriji bilo još 10 drugih ljudi,mi smo ostale svemir za sebe.Imale smo mi nekako puno toga za popričati i nekako nismo se htjele nametati ostatku,jer ipak oni su već uhodani.Doduše nije bilo ni potrebe,svima je bilo sasvim okej.
Koliko te jedna rečenica može istovremeno dignit i sjebat.Jebi ga to je kozmos,ne moš na to utjecat.
Pijem već drugu kavu i prolongiran trenutak kad ću popit tabletu za glavu,jer vrime je užasno i strašno mi loše čini.
Adele je svakim danom sve više moje pseto.Beba,šta je više gledan više san zaljubljena.A i to njeno ime me svaki put rastroji do temelja i izgradi do planina...
Volim ova kozmička preklapanja koja ulijevaju nadu da će jednog dana sve biti kako treba,jer postoji negdje nešto što potvrđuje sve naše ludosti koje mi potiskujemo,zanemarujemo.
Zapravo sam opet u onoj fazi kad trebamo onu ssvoju tišinu da se u nju zavućem i sklupčam.Onaj toliko ljubljeni pogled na secesiju i bijeli grad pod nogama.Onu hladnoću što je promatraš iz zagrljaja deke.Toliko mi je potrebno za neki osobni mir,da kad izađem u kaos jednostavno rasturim taj isti kaos.Da ja postanem kaos svom kaosu.Ta idila i dalje ne može biti više od moje podsvjesti,dok kaos je sveprisutan,svaki dan u svemu.Kaos živimo,idile sanjamo.Tko živi idile,sanja kaos.Dođe to nekako prirodno,optimalno zbog potrebe za balansom.Trebamo biti razočarani da bismo bili u stanju sanjati sreću,trebamo rub da se odvažimo odmaknuti od njega.Trebamo nešto što nas tjera da nastavimo.Uvijek trebamo razlog za nešto.Čovjek bez razloga je mrtav čovjek.Samo jedan razlog je dovoljan da se borimo.Minimalno jedan.Bez tog jednog ne postojimo.Svako ima svoj...Kad odvrtim film unatrag i sjetim se svojih razloga u onom momentu najbitnijih,danas ih se ni ne sjetim.Danas imam neke druge.Razlozi se mijenjaju s životnim vijekom,sa situacijama i prilikama.
Ovaj put imam mislim više od jednog razloga iako je samo jedan najbitniji.Jedan koji vuće sve ostale razloge za sobom i gura cijeli moj svemir naprijed.
Mnogo toga se dogodi u malo vremena,život se brzo kreće i promjene kad jednom dođu dođu prebrzo.Bile dobre ili loše.
Promjene....Čekamo ih,a kad krenu uhvate nas nespremne.Koliko god da se spremamo i čekamo,opet nas iznenade,najčešće jer dođu kad prestanemo s očekivanjima.Za kurac nama briga i mozganje,sve je to nekako na kraju krajeva izvan naše kontrole.
Jedino što mi možemo je zaštititi svoje razloge jer još samo nas oni drže na životu.
Post je objavljen 30.08.2016. u 11:06 sati.