Sinoc me jedna prijateljica pitala zasto sam je ostavila.Pitala me jesam li je ikad stvarno voljela.To je osoba s kojom se nisam cula vise od mjesec dana.Malo me to zacudilo.Imam nekoliko prijateljica.One prave prijateljice kojima mogu sve reci su nazalost daleko od mene.Ali se zato svaki dan cujemo.Prvo sam mislila da s tom curom nesto nije u redu kad me to pita jer ja nisam nikog ostavila.Samo mi je trebalo malo vremena da razmislim o svemu.Zao mi je ako je ona mislila nesto drugo.Svi mi trebamo malo vremena za sebe i malo mira.Prijatelj nije onaj koji ce te ostaviti kad mu se pruzi bolja prilika.Tesko je kad te prijatelji ostave i odu.Ja to najbolje znam.Sve sto se zvalo prijateljstvo nakon nekog vremena je i zavrsilo.Ja bi opet nasla drugu prijateljicu ali i ona bi otisla nakon nekog vremena.I ja sam razmisljala:,,Je li problem u meni?Mozda joj je dosadno samnom."Trudila sam se biti zabavna,stalno sam se zezala,uvijek bila tu kad je trebalo.Naravno nisu sve otisle.Ostalo ih je par.To su uglavnom djevojke mlağe od mene i pokraj kojih se osjecam kao da sam im starija sestra.Svojim sestrama sam savjetnik sto ce obuci,kakvu ce frizuru imati dok sam ovim djevojkama prijateljica koja ce ih nasmijati,poslusati,
pomoci.Jako mi je zao sto one prave prijateljice nisu pokraj mene.A znam da me ipak vole i da su ponosne na mene.Jedna od njih je zena koja mi je postala kao majka.Draga osoba puna razumjevanja kakvo ja nikad nisam imala.Druga je mlada zena koja mi se tako uvukla pod kozu.Uz nju sam pocela vjerovati u bolje sutra.I djevojka,malo starija od mene koju volim kao sestru.Koliko puta sam rekla:,,Neka one doğu k meni ili ja idem k njima."Povezala nas je ljubav prema istoj glazbi,istim pjesmama.A ja ih volim,jako.I stvarno se nadam da ce doci i taj dan kad cemo se napokon vidjeti.Ne znam,tko ce nas tada razdvojiti.Mozda jedino vrijeme.A ja cekam.Nestrpljivo cekam taj dan.U mojoj glavi,on je jako blizu.
Post je objavljen 05.08.2016. u 11:14 sati.