Puna su mi jaja ovih četničkih vojvoda koji nam svaki dan seru iz beograda o tome kakva smo mi zemlja. Pa kako ih samo nije sram. Pa nismo mi ratovali po srbiji, oni su četnikovali po Hrvatskoj. Oni su vikali kako će se čitava Hrvatska vidjeti sa zagrebačke katedrale. No nešto su se puno preračunali.
Nismo Mi bacali cvijeće pod tenkove koji idu rušiti srbiju, oni su ga bacali na beogradskim ulicama kada su tenkovi išli rušiti Hrvatsku. Nismo mi porušili beograd, oni jesu Vukovar i ne samo Vukovar.
Nismo mi rehabilitirali Antu Paveliča, oni jesu dražu mihajloviča.
Pa koji kurac stalno kenjaju.
Za njih je srbovanje po stadionima i javnim površinama, na kojima pale hrvatske zastave, narodna veselica a svaki je hrvat ustaša ako je digao ruku. Pogledajte u svoju državicu, recite svome narodu da ste ga prevarili pričama o velikoj srbiji, da su uzalud ginuli da bi na kraju od srama i straha od onoga što učiniše ovdije pobjegli glavom bez obzira, pa im mi krivi.
Ako do sada ništa niste naučili iz povijesti svojih izgubljenih bitaka poklanjam vam vaš narodni ep o vašem velikom caru.
U ponoćno jednoć doba
dušan car se reši groba
pa dozivlje k sebi vilu
posestrimu nekad milu.
Posestrimo mila moja
nemam mira ni spokoja
kažider mi što je moje
što od carstva ostalo je
Razume ga posestrima
za desnu ga ruku prima
pa obiđe raku s njime
te mu veli:
pobratime
obiđosmo carstvo tvoje
sve ostalo propalo je!>
I za kraj jedna slika mora za koje ste nekada govorili: Iju bre, što je lepo ovo naše more! E pa nije više vaše. I njega smo od vas oslobodili.
Stvarno je prekrasno ovo Naše Plavo More.
SRETAN NAM DAN DOMOVINSKE ZAHVALNOSTI