obziron, da štrajk traje do ispunjenja zahtjeva, ne priostaje mi drugo nego pisat poeziju
more bit da je vrime
a more bit da je odavno već prošlo
da je prošlo to isto vrime
da otpustin iz sićanja
napravin misto za neka buduća lita
da zaboravin toplinu kruva kupljenog u šipca
šta umače se u rastopljenu gavrilović paštetu
okus soli sa mekane kože
tamo sa unutarnje strane lakta
pramen kose šta škaklja me po vratu
koja miriše ka bazooka žvake
najveće oći na svitu
kad san ti pokaza puknutog cvrčka
ariju u kojon se miša miris ćevapa i ambre solairea
val šta se lino priliva po žalu
more bit da je vrime
Post je objavljen 23.07.2016. u 15:45 sati.