Marketing
vrućina3
da se oma razumimo na početku! meko ć u riječi vručina je samo zato da ne padnen godinu.
dakle, sad kad smo razjasnili pravila pravopisa mogu nastavit dalje. prije par godina zvoni telefon:
- dobra večer, ovdje policija.
- e, recite šta tribate?
- eto su nan javili da tu neki na rivi baca stolice u more.
- e!? i šta ćemo sad? najbolje da pošaljete temeljce da ga pokupe.
prođe tako jedno 5-10 min kad ope zvoni telefon:
- dobra večer, opet policija, oni šta je baca stolice je skočija u more kad je vidija policiju.
- dobro, i šta ćemo sad?
- pa triba ga nekako izvuč iz mora kako bi ga ovi naši mogli privest.
- ok, nešto ćemo rješit.
skupilo se već svita koji gledaju zašto se toliko svita skupilo na jedno misto. ode moj kolega tamo di se skupila šaka raje i kaže onom u moru:
- aj izađi vanka.
- neću
- aj molin te, nemoj nan stvarat probleme, viš da te svi gledaju.
- šta me brige.
- dobro, ako tebe nije brige, mene je brige da ti se nešto ne dogodi.
- šta tebe ima bit brige kad nikog drugog nije brige.
u tom momentu dođe neka žena, onako.... vidi se oma da je neka osjetljiva duša, umjetnička, i kaže:
- znate, tamo, u moru se kupa neki čovik.
- je gospođo, znamo, pokušavamo ga izvuć na obalu.
- a dobro,...nego...da se ne razboli, znate, ne znam je li more ovde čisto ?
- gospođo draga, nije njemu čisto u glavi, tako da mu neće bit ništa 
(ma da zaplačeš).
uto čujem kolegu kako pita onog u moru.
- jesi gladan?
- jesan.
- oš sendvič
- može
- aj, evo te čeka sendvič sa pršuton kad izađeš.
dopliva čovik do obale, izađe vanka, skupi ga policija i sobom ponese sendvič.
Post je objavljen 19.07.2016. u 19:58 sati.