Ljudi moji, što volim tikve !
Mora da sam u prošlom životu bila svinjče, to jedino tako mogu objasniti.
Doduše, volim i pancetu, pa me to malo zbunjuje ...
Svejedno ... narežem dvije tikvice na kose fete, nauljim ih, poslažem na papir za pečenje i pospem sezamom.
Dodam i začin.
Pa sve to fino zapečem.
Taman se ispeklo, kad ... zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr ...
Kolegica koja je na godišnjem, a usput mi je i prijateljica, zove na ručak, pa fino spakiram ove moje tikve i odem k njoj.
Ponesem i netom izrezanu dinju. Onu finu, narančastu i nekakvu zelenu koja nema ni mirisa ni okusa.
Al nema veze, hrska pod zubima.
Uz pečenu teletinu, malancane i salatu od paradajza, ubijemo se od hrane.
Eto me sad ležim, digla sam noge na uzglavlje kauča, laptop mi u krilu i nabadam slova ...
Jesam li već rekla da sam sretna ?
Nisam ?
Sretna sam.