Govorila je moja baka : " Dobar pimpek je onaj koji stane jednom u tvoju ruku, pa još jednom i onda van glava štrči "
Moji dlanovi su prosječno ženski, ni preveliki, ni premali, pa kada se to zbroji, dobar pimpek bi bio onaj koji mjeri, s glavom, minimalno 18 cm. I to jesu neki prosjeci. Što se dužine tiče. Na tu dužinu, dolazi i debljina i izgled. Nisu lijepi ni predebeli, a ni pretanki. A bome, bitno je i da nisu neki grbavi, isčašeni, smežurani.
Od ranih dana, učile su me žene , da je dobar pimpek bitna stvar.
A kako biti dobra cura i odmah znati procjeniti dali odabrani muškarac ima i dobar pimpek?
E, pa to i nije baš prelako. Jer , ne možeš glumiti sveticu a onda odmah, hopacupa, daj da ga vidim.
I istina je, muškići moji, da žene gledaju u vaša međunožja. Naravno da gledamo, jer to je evolucija, to je onaj istinski nagon u nama ; dobar mužjak, a jebiga tak je, mora imati i dobru, valjalu alatku.
I nije grehota, zahvaliti se i reći " ne, to nije za mene, hvala na ponudi ". Bolje i tako nego se jebavati i ostati nedojeban.
Mnoge žene vele da nije bio bitan izgled njihovih odabranika. Bome, mnoge žene lažu i sebe i nas. naravno da je vanjština bitna, naravno da je bitno dali ugodna vanjština ima i dobar pimpek i naravno da je bitno da ugodna vanjština s lijepim pimpekom nije, na sve to, glupa i neinteligentna.
Ali, od vanjštine sve kreće; jer nitko od nas, nikome, još ne zna i ne može gledanjem proniknuti u glavu.
Kod mene je sve to vrlo jednostavno, povodim se za onim životinjskim što je ostalo u nama. I oduvijek mi je bila ta vanjština bitna. Taj prvi dojam, ta kemija, mirisi i ono što očutimo prilikom dodira.
Smatram da s time treba i početi. I dosta je par susreta, sa ugodnom vanjštinom odabranog, da proniknemo da li ugodna vanjština ima i ugodnu nutrinu.
A za brzo otkrivanje treba biti konkretan i ne okolišati. Nema se kaj posebno dugo čekati sa konkretnim pitanjima i obilaziti jedan drugoga ko mačke vruću kašu.
Boga svoga ugledala sam jednog ljeta; s visine sam, u masi, snimila njega. Fajn muški, visok, jak, markantan, taman; da, baš ono kaj bi ja. I privlačan, jako mi je bio privlačan, neodoljivo štoviše.
Pa sam se raspitala odmah, da tko bi to bio. Aaaa, onaj tamo, eee da, to ti je naš taj i taj, i rekoše mi ime.
Pa sam se skinula sa tog svog trona i prišla k njemu, pa se predstavila. Oooo da, nisam pogriješila, itekako je frajer bio baš sve, sve kaj volim i kaj bi m i trebalo.
Vanjština itekako savršena, meni jel. E sad, ostaje pitanje onog pimpeka, i njegove nutrine.
Pa jedan susret, samo uz priču i gledanje, sakupljanje vizualnih i mirisnih podražaja, slušanje onoga što ima reći, ispucavanje pitanja koja smatramo da su bitna.
Drugi sastanaka, sve isto plus pokoji dodir, onako pristojan; da, nije instinkt pogriješio - sve se iskri.
Treći susret, sada već znam i da nije manijak, da je sposoban itekako, da je izuzetno pametan; jer ne može mi nitko sve to izglumiti.
Ostaje onaj pimpek.......
Peti sastanak, već se ljubakamo na veliko.......
Šesti susret; ne želim gubiti više vremena a onda se razočarati.
Rekoh; daj ti milo da ja vidim s čime raspolažeš.
I haleluja; sve bijaše onako , i još zeru bolje, kako mi je baka govorila da mora biti.
Unutar mjesec dana, sve se može posložiti. I ne treba više od toga vremena gubiti za nekoga snubiti. Život je prekratak za okolišanje. Prekratak je i da bi se igrali s malim pimpekima, malim umovima, i svime onime što nas ne ispunjava baš onako kako si želimo.
Jasno, do svega toga, netko dođe malo brže, netko malo sporije - sistem eliminacije je najbolji sistem, uz vlastiti instinkt one životinje koju svi imamo u sebi ali je mnogi ne žele osloboditi.
Životinjski nagoni su oni nagoni koji rade bez ustezanja, životinjski nagoni plus nešto razuma ljudskog roda što smo ga stekli - odlična su kombinacija.
Post je objavljen 17.07.2016. u 12:52 sati.