Ovo je post posvećen onin pizdunin i pizdačan šta odu na godišnji i ostavu blog tek tako. Mi se banjamo a blog ko jebe, neka skuplja prašinu.
Jebe se njih šta se drugi blogovi družu po naslovnici, šta i Blognjuz meće za blogove dana i šetemane, izvlači mudrosti i reklamira tamo s live strane.
Njihovi blogovi trunu negdi na jedanajstoj strani freš ili na trinajstoj strani kul liste, i samo tonu u depresiju, svakim danom gubeć sve više dostojanstvo, usamljeni i napušteni.
Ne samo to nego i nikoga drugoga nije briga. Kad pizduni i pizdače ostavu pasa ili mašku, odma se pobunu ljubitelji o beštija, i štrajkaju, a blogove ko jebe, nikoga nije briga za njiove nježne osjećaje.
O onin specijalcin šta zatvoru komentare i natiraju blog da muči, ne daju mu da razmini mišljenje sa drugin blogovin, najbolje mi je ni ne govorit, ja bi njima zalipija usta i tako i mutave posla u svit.
Za kraj dvi riči o onin šta se naidu, pa izbrišu blog, ili in jednostavno dopizdi pa ga isto izbrišu ili zauvik napustu, e nji bi u papar učinija, a prije toga bi morali imat dvaesidvi seanse sa Željkon Markić, da in ona lipo natanane rastumači kako se triba odnosit prema blogu koji si kreira.
Njima bi ja da u jaketu njiova prava na izbor, a šta je s pravon blogova na život , je li nji iko pita želu li bit kreirani.
I tako ima bi još puno za reć o nečovičnon odnosu pizduna i pizdača prema blogovin, ali moran ić leć.
Post je objavljen 14.07.2016. u 00:07 sati.